U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Nadežde Vidić, Zorana Hadžića, Dragane Boljević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gvozden Grgur, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Branko Radičević“ iz Novog Sada, koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2770/22 od 27.06.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 2770/22 od 29.08.2022. godine, u sednici održanoj 03.08.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2770/22 od 27.06.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 2770/22 od 29.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJU SE: presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2770/22 od 27.06.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž1 2770/22 od 29.08.2022. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2855/2021 od 13.04.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 2855/2021 od 11.08.2022. godine, u stavu prvom, drugom i trećem izreke, tako što se ODBIJA, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženu da joj za period od 01.10.2018. do 06.10.2021. godine isplati: na ime naknade za ishranu u toku rada iznos od 113.737,25 dinara, na ime zakonske zatezne kamate obračunate na ovaj iznos do 28.02.2022. godine iznos od 19.954,56 dinara; na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 87.362,09 dinara, na ime zakonske zatezne kamate obračunate na ovaj iznos do 28.02.2022. godine iznos od 14.665,16 dinara, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova postupka.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 66.000 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2855/2021 od 13.04.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1 2855/2021 od 11.08.2022. godine, stavom prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana je tužena da tužilji za period od 01.10.2018. godine do 06.10.2021. godine isplati i to na ime naknade za ishranu u toku rada iznos od 113.737,25 dinara, kao i iznos od 19.954,56 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate, počev od dospelosti 20. u mesecu za prethodni mesec do dana izrade nalaza i mišljenja veštaka 28.02.2022. godine, do konačne isplate i za naknadu regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 87.362,09 dinara i iznos od 14.665,16 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate počev od dospelosti 20. u mesecu za prethodni mesec do dana izrade nalaza i mišljenja veštaka 28.02.2022. godine, do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 55.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužilja je oslobođena plaćanja sudskih taksi u ovom sporu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2770/22 od 27.06.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 2770/22 od 29.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse o pravu zaposlenih u osnovnim školama na isplatu naknade tropškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, na osnovu člana 404.stav 1. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u spornom periodu bila u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ..., sa koeficijentom za obračun plate od 6,30. U spornom periodu tužilji je plata obračunata na osnovu Zakona o platama u državnim organima, javnim službama i na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i ispaltu plata zaposlenih u javnim službama. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrđena je visina traženih naknada na ime toplog obroka i regresa u dve varijante, i to prema prvoj varijanti obračun je izvršen primenom Opšteg kolektivnog ugovora („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 50/2008, Aneks 1 - 104/2008 i Aneks 2 2/2009), dok je prema drugoj varijanti obračun izvršen primenom važećeg Posebnog kolektivnog ugovora (PKU) za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji RS prema kojima je naknada troškova za ishranu opredeljena u iznosu od 250,00 dinara bruto dnevno (175,25 dinara neto, odnosno 21,92 dinara neto po satu), a naknada troškova za regres u visini 1/12 minimalne zarade na mesečnom nivou, pa je visina naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora utvrđena na osnovu trenutno važećeg PKU za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji RS, a naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini od 1/12 minimalne zarade na mesečnom nivou.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužilje i obavezao tuženu da joj isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za sporni period, jer je zaključio da u iznosu minimalne zarade ne mogu da budu sadržane predmetne naknade. Po stanovištu prvostepenog suda, u situaciji kada je tužena tužilji isplaćivala minimalnu zaradu, sledi da tužilji nije isplaćen topli obrok i regres i da je tužena u obavezi da joj tu naknadu isplati.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, prihvatajući razloge prvostepenog suda da tužilji u spornom periodu nisu isplaćivane naknade na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvijili i tuženu obavezali da joj isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg obmora u spornom periodu, utvrđen veštačenjem, sa pripadajućom kamatom, jer su zaključili da u iznosu minimalne zarade, po definiciji iz člana 111.Zakona o radu, ne može da bude sadržana predmetna nakanada troškova, nezavisno od činjenice što je odredbom člana 4.stav 1.Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19) propisano da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a stavom 2. istog člana da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Po mišljenju nižestepenih sudova,u situaciji kada je tužena tužilji isplaćivala minimalnu zaradu, sledi da tužilji nije isplaćen topli obrok i regres, pa je tužena dužna da joj tu naknadu isplati, u iznosu utvrđenom veštačenjem, pravnom analogijom, prema kriterijumuma u uporednim važećim Kolektivnim ugovorima u Republici Srbiji za preduzeća koja se finansiraju iz budžeta, koji su bili važeći u istom periodu na koji se odnosi i predmetno potraživanje tužene.

Po stanovištu Vrhovnog suda, revizijom se osnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Članom 187. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/2017...129/2021), propisano je da se na utvrđivanje i obračun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama.

Zakon o platama u državnim organima i javnim slubama („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017...129/2021), propisuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1. stav 1.tačka 3.). Odredbom člana 3. Stav 1.tog Zakona, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike Srbije. Na osnovu odredbe člana 4. stav 1. istog Zakona, koeficijent izražava složenost poslova, uslove rada, odgovornost i stručnu spremu, a prema stavu 2. tog Zakona, koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Poseban Kolektivni ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, broj 21/15 i 92/20), u odredbi člana 20. propisuje elemente za utvrđivanje plate, tako da se plata utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa Zakonom (stav 1.), a ukoliko je osnovna plata zaposlenog, koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plata i koeficijenata iz propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni učinak, niža od minimalne zarade, osnovna plata zaposlenog utvrđena na gore opisan način, isplaćuje se u visini minimalne zarade. (stav 2.)

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), članom 118. stav 1. propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to, između ostalog za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način (tačka 5.) i regres za korišćenje godišnjeg odmora (tačka 6.), a prema stavu 2. tog člana zakona, visina troškova iz stava 1. tačka 5. ovog člana mora biti izražena u novcu. Odredbe Zakona o radu primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno, na osnovu člana 2. stav 2. tog Zakona.

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Članom 2. stav 1. tačka 1. te Uredbe, utvrđeni su koeficijenti za obračun i isplatu zaposlenih iz člana 1. ove Uredbe, koji se primenjuju na zaposlene u osnovnom obrazovanju.

Tužilja je zaposlena u školi, pa se na utvrđivanje i obračun njene plate, kao i naknada i dodataka po osnovu rada, primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Supsidijarna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih nisu drugačije uređeni. Pošto poseban zakon (Zakon o platama u državnim organima i javnim službama) propisije da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da ta odredba posebnog zakona isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu. Posebnim Kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/15) nije propisano pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, koji nije propisan ni prethodno važećim Posebnim kolektivnim ugovorom („Službeni glasnik RS“, br. 12/09). Dakle, na osnovu navedenih propisa, primanja po osnovu naknada za ishrnu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sadržana su u koeficijentu, kao jednom od elemenata plate, pa ne postoji pravni osnov za ostvarivanje predmetnog prava tužilje sadržan bilo u opštem bilo u posebnom aktu. To znači da tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, jer su te naknade sadržane u koeficijentu njene plate.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je uspela u postpuku, pa je tužilja obavezana da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.000,00 dinara, primenom člana 153, 154, 163. i 165. stav 2. ZPP. Tuženoj su dosuđeni opredeljeni, nužni troškovi na ime angažovanja javnog pravobranilaštva na osnovu odredbe člana 162 Zakona o parničnom postupku, prema Tarifi o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 121/12 … 37/21), koji obuhvataju sastav odgovora na tužbu od 9.000,00 dinara, zastupnja na dva održana ročišta po 10.500,00 dinara, sastav žalbe i revizije po 18.000,00 dinara, dok joj nisu priznati troškovi na ime takse za žalbu i reviziju, shodno članu 9. stav 1. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94... 95/18) i sastav jednog podneska jer nije bio nužan.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković