Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B.Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., koju zastupa Branislav Milojičić, advokat iz ..., protiv tuženog „Lučić Prigrevica“ ad Novi Sad, koga zastupa Mirjana Rajić Ilić, advokat iz ..., radi isplate, vrednost spora 364.500,00 dinara, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu R4 4/21 od 09.03.2021. godine i o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2578/20 od 05.11.2020. godine, u sednici održanoj 16.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu R4 4/21 od 09.03.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2578/20 od 05.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 158/20 od 19.02.2020. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezan tuženi da tužilji na ime neisplaćene otpremnine isplati iznos od 381.454,11 dinara sa zateznom kamatom od 22.05.2006. godine pa do isplate. Stavom drugim, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 92.379,71 dinar sa zateznom kamatom od dana izvršnosti, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2578/20 od 05.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i potrebe ujednačavanja sudske prakse, pozivajući se na član 395. ZPP.

Rešenjem R4 4/21 od 09.03.2021. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odluči o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. ZPP.

Tuženi je protiv rešenja drugostepenog suda izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što i žalbu tužioca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385.ZPP). Protiv odluka drugostepenog suda – pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP).

Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.5.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate isplaćene otpremnine, podneta je 03.08.2007. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 381.454,11 dinara, pa kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 23. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B.Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić