.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 917/2023
12.04.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svih iz ..., čiji je punomoćnik Danijel Dinčić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ iz Sombora, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4322/22 od 26.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 12.04.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4322/22 od 26.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4322/22 od 26.10.2022. godine, usvojena je žalba tužene i preinačena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 864/21 od 20.05.2022. godine u pobijanom usvajajućem delu, tako što su odbijeni tužbeni zahtevi kojima su tužioci tražili isplatu iznosa, bliže navedenih u stavu prvom izreke, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.05.2018. godine do 28.02.2021. godine. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 284.000,00 dinara sa kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj nadoknade troškove prvostepenog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj nadoknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, svi tužioci su u spornom vremenskom periodu bili zaposleni kod tužene, i to tužilja BB na radnom mestu servirka sa koeficijentom za obračun zarade od 6,83, a ostali tužioci na radnom mestu spremačica sa koeficijentom za obračun zarade od 6,30. Tužena je plate obračunavala množenjem navedenog koeficijenta i propisane osnovice, dopunjujući istu do visine minimalne zarade, koje su isplaćivane tužiocima. U spornom periodu tužena nije u obračunskim listama kao posebne stavke iskazivala deo zarade koji se odnosi na naknadu ishrane u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Primenom najpovoljnijeg parametra za tuženu u uporednim važećim kolektivnim ugovorima u Republici Srbiji, za sporne vidove primanja iz radnog odnosa za period obuhvaćen tužbom, obračunom se dobijaju iznosi čiju isplatu tužioci traže postavljenim zahtevima.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbene zahteve tužilaca nalazeći da im pripada pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u utvrđenoj visini mesečnih naknada, jer kada se uzme način obračuna zarada tužilaca, koja je niža od minimalne zarade, te da je ista dopunjavana do visine minimalne zarade, jasno proizlazi da u minimalnoj zaradi ne mogu biti sadržani troškovi na ime ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sve u skladu sa članovima 104, 106, 111. i 118. Zakona o radu.
Drugostepeni sud je preinačio presudu tako što je odbio tužbene zahteve u celosti, navodeći da je prilikom donošenja odluke imao u vidu pravni zaključak Vrhovnog kasacionog suda usvojen na sednici Građanskog odeljenja održanoj dana 05.07.2022. godine, a donet na osnovu ovlašćenja tog suda iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, u cilju jedinstvene primene prava i jednakosti stranaka u sudskim postupcima. U konkretnom slučaju, na utvrđivanje i obračun plata i naknada po osnovu rada tužilaca, primenjuju se propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Supsidijarna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih nisu drugačije uređeni. Pošto Zakon o platama u državnim organima i javnim službama članom 4. stav 2. propisuje da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da ta odredba posebnog zakona isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu.
Pošto je drugostepena presuda doneta kao posledica obaveze obezbeđenja jednakog postupanja sudova u bitno istovrsnim činjeničnom situacijama, odnosno kao posledica obaveze sudova da obezbede ravnopravnost građana, navodima revizije o pogrešnom tumačenju i primeni pozitivnog prava po oceni Vrhovnog kasacionog suda nema mesta.
Iz iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
