Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, kao i na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, ne predstavljaju revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog do donošenja rešenja tuženog od 17.07.2014. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu sa danom 09.05.2014. godine, primenom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, zbog učinjene povrede radne discipline iz člana 66. stav 1., člana 67. stav 1. alineja 2. Kolektivnog ugovora tuženog, neopravdan izostanak sa posla najmanje dva radna dana uzastopno počev od 07.05.2014. godine. Tužiocu je pokušana dostava upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, ali na pogrešnu adresu, pa je ista vraćena sa naznakom "nepoznat na adresi". Tuženi je o ovome sačinio službenu belešku i 13.06.2014. godine upozorenje okačio na oglasnu tablu. Dopisom od 18.06.2014. godine tuženom se obratila Maja Marjanović, advokat koja je zatražila da joj se, kao punomoćniku tužioca, dostavi upozorenje sa opštim i pojedinačnim aktima na koje se upozorenje odnosi, ali je tuženi zatražio da prethodno dostavi uredno punomoćje izdato od tužioca. Advokat Maja Marjanović je postupila po ovom zahtevu tako što je dostavila punomoćje izdato od strane tužioca i zahtevala ponovo dostavu upozorenja i akata. Tuženi je dopisom od 07.07.2014. godine obavestio advokata Maju Marjanović o prethodnom toku u vezi dostave upozorenja i uz to joj dostavio dopis od 13.06.2014. godine i upozorenje uz napomenu da se tužilac u ostavljenom roku može izjasniti o razlozima za otkaz datim u upozorenju. Ova pošiljka primljena je u kancelariju advokata Maje Marjanović 08.07.2014. godine, ali se na upozorenje nisu izjasnili ni tužilac ni njegov punomoćnik. Tuženi je 17.07.2014. godine doneo pobijano rešenje kojim tužiocu prestaje radni odnos sa 09.05.2014. godine, odnosno sa istekom prvog radnog dana nakon isteka drugog radnog dana neopravdanog odsustva sa rada u toku jednog meseca. Tužilac je rešenje primio 19.07.2014. godine.Tužilac je potvrdu lekara da je privremeno sprečen za rad dostavio samo za period do 06.05.2014. godine, a nakon tog datuma nije odlazio na posao, niti je obavestio poslodavca o razlozima nedolaska jer je smatrao da će mu naknadno lekar izdati doznake. Tužilac se lekaru obratio tek krajem maja meseca. Tužilac ni naknadno nije dostavio doznake poslodavcu.

Nižestepeni sudovi su zaključili da je navod iz osporenog rešenja da je tužilac neopravdano odsustvovao sa rada od 07.05.2014. godine čime je povredio radnu disciplinu iz člana 67. stav 1. alineja 2. Kolektivnog ugovora dokazan, te je pravilno tužiocu prestao radni odnos na osnovu člana 179. tačka 3. Zakona o radu, a da se dostava upozorenja punomoćniku tužioca, advokatu Maji Marjanović, smatra urednom i ne povređuje pravo tužioca na odbranu jer je dato opšte punomoćje advokatu koje je po obimu šire od punomoćja za prijem pismena.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi s primenili materijalno pravo iz člana 179. stav 3. tačka 1. u vezi člana 103. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...32/13) kada su tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog od 17.07.2014. godine odbili, a drugostepeni sud preinačio samo u pogledu datuma prestanka radnog odnosa. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Naime, odredbom člana 67. stav 1. alineja 2. i 3. Kolektivnog ugovora tuženog od 26.02.2014. godine, ugovor o radu se može otkazati ukoliko zaposleni ne poštuje radnu disciplinu ako u toku meseca dva puta neopravdano izostane sa rada ili neopravdano izostane pet radnih dana tokom godine, ako u roku do 24 časa ne obavesti poslodavca o razlozima sprečenosti dolaska na rad. Tužilac je neopravdano odsustvovao sa rada od 07.05.2014. godine, a potvrdu lekara da je privremeno sprečen za rad dostavio samo za period do 06.05.2014. godine, a doznake nije dostavio tuženom ni naknadno. Stoga je na nesumnjiv način utvrđeno da je tužilac sa rada neopravdano izostajao nakon 07.05.2014. godine, svoje odsustvo nije opravdao, te je postojao osnov za donošenje otkaznog rešenja u smislu člana 179. stav 3. tačka 1. u vezi člana 103. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...32/13) kojim je predviđeno ograničeno vreme (3 dana) obaveštavanja i dostavljanja dokaza poslodavcu o sprečenosti zaposlenog za rad, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Pre donošenja pobijanog rešenja tužilac je pisanim putem upozoren na postojanje razloga za otkaz, navedeno upozorenje je tužiocu dostavljeno preko njegovog punomoćnika advokata Maje Marjanović.Tužilac je u skladu sa odredbom člana 84. stav 1. i 2. ZOO, kojim je propisano da ugovor kao i drugi pravni posao se može preduzeti i preko zastupnika, pri čemu se ovlašćenje za zastupanje zasniva na zakonu, opštem aktu pravnog lica, aktu nadležnog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomoćje), dana 01.07.2014. godine izdao opšte punomoćje kojim je advokat ovlašćen da u ime i za račun tužioca preduzima sve pravne radnje, pred svim sudovima, organima vlasti i trećim licima, kojima se ima smatrati i poslodavac tužioca, a za koje nađe da su u interesu tužioca zbog čega nije postojala potreba da se u punomoćju posebno navodi da se advokat ovlašćuje i za preuzimanje upozorenja od tuženog. Stoga dostavljanje upozorenja advokatu Maji Marjanović, kao punomoćniku tužioca, ima pravno dejstvo kao da je isto uručeno lično tužiocu, što dalje znači da je dostava upozorenja izvršena uredno.

Revizijski navodi da je drugostepeni sud izašao van granica postavljenog tužbenog zahteva određujući datum prestanka radnog odnosa, bez uticaja je na odluku s obzirom da se radi o preinačenju u odnosu na datum prestanka radnog odnosa koji ide u korist tužioca. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 67. ZPP na koji se ukazuje u reviziji tužioca nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Ostalim navodima revizije tužilac ponavlja žalbene razlog koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda, zbog čega ih Vrhovni kasacioni sud nije posebno obrazlagao.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Zahtev tuženog za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju i sudske takse je shodno članu 154. ZPP odbijen, jer ovi troškovi nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić