U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje M.M. iz J., čiji je punomoćnik D.Š., advokat iz J., protiv tužene V.b. AD N.S., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2819/14 od 04.12.2014. godine, u sednici održanoj 27.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2819/14 od 04.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P1 194/13 od 15.04.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je poništeno kao nezakonito rešenje tužene broj 01.1-1537/8-NR od 27.12.2010. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu br. 1-2871/769-1 od 29.08.2013. godine i obavezana tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi u skladu sa stručnom spremom. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj isplati jubilarnu nagradu za navršenih 10 godina radnog staža kod tužene u iznosu od 47.070,11 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.03.2008. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi parnične troškove od 109.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2819/14 od 04.12.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tužene br. 01.1-1537/8-NR od 27.12.2010. godine, kojim joj je otkazan ugovor o radu br. 1-2871/769-1 od 29.08.2013. godine i obaveže tužena da je vrati na rad i rasporedi u skladu sa stručnom spremom. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 11/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda postupka na koje se revizijom neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene u Filijali u J. počev od 01.02.1997. godine. Ugovorom o radu od 29.08.2003. godine određeno je da obavlja poslove višeg stručnog referenta prodaje. Osporenim rešenjem od 27.12.2010. godine tužilji je otkazan ugovor o radu i prestao joj je radni odnos kod tužene sa 30.12.2010. godine, jer je zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je bila raspoređena. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da se zbog uvođenja novog sistema, tehnologija rada i centralizacije poslovanja banke određene grupe poslova obavljaju isključivo u centrali banke, te da je odlukom Izvršnog odbora postojeća organizacija i sistematizacija radnih mesta izmenjena zatvaranjem organizacionih delova podrška i opšta podrška u filijalama, zbog čega su saglasno odluci Izvršnog odbora ugašeni ovi organizacioni delovi i ukinuta sva radna mesta u filijalama tužene, među kojima i Filijala u J., u kojoj je tužilja bila raspoređena. Tužena je donela Program kojim su određene mere za zapošljavanje viška zaposlenih i za realizaciju tog Programa, ali u okviru njega za tužilju nije mogao da bude obezbeđen novi posao, niti je bilo uslova za prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i rad sa nepunim radnim vremenom kod tužene, niti kod drugog poslodavca. Utvrđeno je da Program rešavanja zaposlenih kod tužene od 27.12.2010. godine ne sadrži kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih. U trećem odeljku Programa je navedeno da se zbog uvođenja organizacionih promena u određenim delovima banke kao višak zaposlenih javljaju svi zaposleni koji su radili na poslovima u organizacionim delovima banke ugašenim odlukom Izvršnog odbora banke. Odredbom člana 140. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tužena je predvidela da Program rešavanja viška zaposlenih obavezno sadrži kriterijume za određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba i to kako osnovne kriterijume tako i dopunske kriterijume, a koji se definišu Programom, uz dogovor poslodavca i sindikata. Tužena je kontaktirala sa Nacionalnom službom za zapošljavanje koja je uputila dopis sa predlogom Programa za rešavanje viška zaposlenih, na koji je Nacionalna služba za zapošljavanje 15.12.2010. godine dostavila mišljenje i predlog mera.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan, zbog čega je primenom odredbe člana 154. i 155. zakona o radu i člana 140. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tužene tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja usvojio, s obzirom da Program za rešavanje viška zaposlenih nije sadržao kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih.

Međutim, apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje, nalazeći da tužena nije načinila nikakav propust u proceduri koji bi za posledicu imao nezakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu. Po shvatanju ovog suda, nije bilo potrebe da se utvrđuju kriterijumi i ocenjuju rezultati rada tužilje, jer je ukinuto ne samo radno mesto, već cela grupa poslova u filijali u kojoj je tužilja radila.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da se kriterijumi primenjuju samo kad na istim poslovima radi više od jednog izvršioca, a vrši se racionalizacija ukidanjem i smanjenjem broja izvršilaca. Kako je u konkretnoj situaciji kod tužene došlo do racionalizacije procesa rada, jer su se kao višak pojavili ne samo zaposleni, već i celi sektori i poslovi u tim sektorima, neosnovani su revizijski navodi da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji nezakonito, jer tužena nije sprovela ocenjivanje zaposlenih kroz utvrđene kriterijume prilikom proglašenja tužilje za višak zaposlenih. Drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilje, imajući u vidu da je tužena sprovela postupak utvrđivanja viška zaposlenih u skladu sa odredbama čl. 153. do 156. Zakona o radu i da joj je otkazan ugovor o radu iz razloga predviđenih članom 179. tačka 9. istog zakona, jer je zbog organizacionih, ekonomskih i tehnoloških promena kod tužene ukinuto radno mesto na kom je tužilja bila raspoređena, a tužena nije imala mogućnosti da je rasporedi na drugo radno mesto, niti primeni neku od mera rešavanja viška zaposlenih. Na zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa tužilji nema uticaja ni činjenica da je tužena angažovala druga lica za rad, jer na poslovima na kojima je tužilja radila nisu primana druga lica u stalni radni odnos (član 182. Zakona o radu), pa su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.