Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio kod tužene u radnom odnosu na neodređeno vreme radi obavljanja poslova šefa Odseka ...u Službi za ... u zvanju nameštenika po ugovoru o radu, zaključenom 19.11.2007. godine. Pobijanim rešenjem tuženog od 13.07.2012. godine, tužiocu je prestao radni odnos sa danom 03.08.2012. godine, na osnovu člana 172.stav 4. Zakona o državnim službenicima, jer nije više postojalo ni jedno radno mesto na koje je mogao biti premešten, odnosno raspoređen. Naime, 15.06.2012. godine stupio je na snagu novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, kojim je ukinut Odsek ... i radno mesto šefa Odseka .... U Službi za ... novom sistematizacijom su predviđena tri odseka: zanatski, odsek za održavanje i transport i odsek poljoprivrede i dva radna mesta za nameštenike i to radno mesto TT mehaničar i radno mesto na telefonskoj centrali. Rešenjem tuženog od 08.04.2014. godine tužiocu je utvrđeno pravo na isplatu otpremnine u iznosu od 625.904,55 dinara, koja će biti isplaćena kada sredstva iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija budu uplaćena na račun KPZ Niš. Tužiocu otpremnina nije isplaćena, zbog čega je on podneo tužbu radi isplate otpremnine i presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Nišu od 11.09.2015. godine tužena je obavezana na isplatu otpremnine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu na osnovu člana 172.stav 4. Zakona o državnim službenicima (''Službeni glasnik RS'' br. 79/05, 104/09), kojim je propisano da se namešteniku otkazuje ugovor o radu uvek kada usled promene unutrašnjeg uređenja državnog organa ili uređenja sistema državnih organa, više ne postoji ni jedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen, kao u konkretnom slučaju, a kako je tužilac pokrenuo poseban spor pred sudom za isplatu otpremnine, to znači da postoji njegova saglasnost da mu se otpremnina kasnije isplati.

Drugostepeni sud je, međutim, preinačio prvostepenu presudu i poništio kao nezakonito otkazno rešenje tuženog. Za svoju odluku dao je razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Naime, kada kod poslodavca prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla usled ekonomskih, organizacionih ili tehnoloških promena na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, onda je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, na osnovu člana 158. stav 1. navedenog zakona.

Odredbom člana 50. stav 1. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika (''Službeni glasnik RS'' br. 98/07 od 30.10.2007. godine - prečišćen tekst), propisano je da se namešteniku kome je otkazan ugovor o radu jer ne postoji ni jedno radno mesto na koje je mogao biti premešten ili raspoređen, isplaćuje otpremnina za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu u visini trećine njegove plate, s tim da se pod tom platom smatra njegova prosečna mesečna plata koja mu je isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je doneto rešenje o otkazu ugovora o radu.

Kako tužena tužiocu nije isplatila otpremninu pre prestanka radnog odnosa, a ni do 08.04.2014. godine, pravilno je pobijanom drugostepenom presudom rešenje o otkazu poništeno kao nezakonito. Posledica nezakonitog otkaza je reintegracija – vraćanje na rad tužioca, na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima uz priznanje svih prava na radu i po osnovu rada.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić