Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zorana Nenković, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, Rudnik lignita „Lubnica“, sa sedištem u Lubnici, čiji je punomoćniik Miroslav Vasić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2906/2020 od 13.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 03.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2906/2020 od 13.11.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2906/2020 od 13.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2906/2020 od 13.11.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 1634/17 od 12.06.2020. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime neisplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada, za period od 01.11.2014. godine do 31.10.2017. godine isplati iznos od 27.897,69 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, da na mesečne iznose manje isplaćene zarade izvrši uplatu doprinosa nadležnim fondovima i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbe člana 108. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05..75/14) i člana 51. Kolektivnog ugovora tuženog od 30.05.2015. godine, ocenjen je neosnovnim tužbeni zahtev za isplatu uvećane naknade zarade za prekovremeni rad, jer je, iako kod tuženog nije formalno uvedena preraspodela radnog vremena, faktički model rada tužioca u spornom periodu predstavljao svojevrsnu preraspodelu radnog vremena, u kojoj je ostvareni veći fond časova rada od ugovorenog kompenzovan korišćenjem slobodnih dana, koji su obračunavani i isplaćivani kao redovan rad.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda da se u situaciji kada zaposleni nije radio veći broj sati ukupno od ugovorenog i zakonom dozvoljenog radnog vremena ne radi o prekovremenom radu, već o preraspodeli radnog vremena.

Iz navedenih razloga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3).

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 15.12.2017. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 250.000,00 dinara. Na ročištu održanom dana 12.06.2020. godine tužbeni zahtev je smanjen na iznos od 27.897,69 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 12.06.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 13.11.2020. godine.

Kako pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić