Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca V.Đ. iz K., čiji je punomoćnik S.Ž.Š., advokat iz N. protiv tuženog N.E. a.d. iz N., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1207/2014 od 05.02.2015. godine, u sednici veća održanoj 29.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužioca i UKIDA presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1207/2014 od 05.02.2015. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 455/2013 od 23.12.2013. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog br. 60/79 od 16.07.2009. godine o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu br. 55/137090 od 08.04.2005. godine sa aneksom od 01.09.2006. godine, pa je naloženo tuženom da tužioca vrati na rad i prizna mu prava na radu i po osnovu rada.

Odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv navedene presude Osnovnog suda u Nišu Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 1207/14 od 05.02.2015. godine preinačio presudu P1 455/13 od 23.12.2013. godine, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tuženog br. 60/79 od 16.07.2009. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos otkazom ugovora o radu br. 55/137090 od 08.04.2005. godine, sa aneksom od 01.09.2006. godine i da se tuženom naloži da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na rad i po osnovu rada.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Utvrđeno je da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu dispečera pogona održavanja. Rešenjem tuženog od 16.07.2009. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu i stavljeno na teret da je 09.06.2009. godine učinio povredu radne dužnosti iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu, člana 6. stav 1. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih kod tuženog i člana 19. tačka 1. Ugovora o radu, tako što je razdužio vozilo iako na njemu nisu bile izvršene popravke ni montiran potreban deo, a dispečer vozilo može da razduži tek kad utvrdi da je vozilo popravljeno. Utvrđeno je i da je popravka navedenog vozila vršena u dve smene, da je na radnoj listi za to vozilo zabeleženo ''nastaviti sa montažom'', da je tužilac pokušao da razjasni navedenu belešku, ali da nije uspeo da nađe nadležnog poslovođu pa kako je radno vreme isticalo vozilo je razdužio s obzirom da je od strane direktora dat nalog da vozilo mora da ''izađe'' iz pogona do 22,00 časa. Inače, nakon razduženja od strane dispečera vozilo ne ide odmah na korišćenje, već ga preuzima Sektor za standardizaciju, koji je u obavezi da izvrši detaljnu kontrolu izvršene popravke i utvrdi da li je vozilo popravljeno i spremno za eksploataciju i ukoliko utvrdi da nije popravljeno vraća vozilo dispečeru koji vozilo ponovo šalje na popravku. U konkretnom slučaju kako je vozilo bez adekvatne popravke pušteno u eksploataciju došlo je do štete na vozilu, pa je tuženi obavezao tužioca i još dva radnika da naknade štetu nastalu na vozilu što je tužilac odbio da učini.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tužilac kritičnom prilikom postupao sa uobičajenom pažnjom kada je predmetno vozilo razdužio, usvojio je tužbeni zahtev, poništio rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad. Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda, već je našao da iz činjeničnog stanja proizlazi da usled očigledne greške tužioca nije bila izvršena popravka vozila u celosti, da je greška tužioca što je vozilo razdužio iako prethodno nije razjasnio napomenu sa radne liste ''nastaviti sa montažom'' i da tužioca ne oslobađa krivice činjenica da vozilo do njega kao dispečera nije trebalo da dođe, s obzirom da popravka vozila nije završena. Pozivajući se na odredbe člana 179.tačka 2. Zakona o radu i člana 6.stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog, drugostepeni sud je preinačio presudu prvostepenog suda i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, nalazeći da je tužilac postupao nesavesno i nemarno, da nije pokazao uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i da se nije ponašao kao dobar domaćin, čime je učinio povredu radne dužnosti koju mu tuženi stavlja na teret.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Dakle, obavezni uslov za davanje otkaza ugovora o radu zaposlenom na osnovu člana 179.tačka 2. Zakona o radu jeste da je zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne obaveze. U građansko-pravnom smislu krivica postoji ako je povreda učinjena namerno ili nepažnjom (krajnjom ili običnom), a što se ceni u svakom konkretnom slučaju. Prema tome, za postojanje krivice potrebno je postojanje svesti (shvatanje značaja štetne radnje i nastupanja posledice), ali i postojanje volje da radnja bude preduzeta i da posledica nastupi.

Iz činjeničnog utvrđenja drugostepenog suda ne proizlazi pravni zaključak o postojanju krivice tužioca, a odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu izričito je propisano da je povreda radne obaveze sankcionisana otkazom ugovora o radu zaposlenom samo ako ju je zaposleni učinio svojom krivicom. Zato je Vrhovni kasacioni sud našao da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, pa kako nema uslova za preinačenje presude drugostepenog suda istu je ukinuo na osnovu člana 416. ZPP.

U ponovnom postupku Apelacioni sud će imati u vidu primedbe navedene u ovom rešenju i ponovo će odlučivati o osnovanosti žalbe tuženog.

Predsednik veća-sudija,

Milomir Nikolić,s.r.