Prema utvrđenim činjenicama tužilac je bio radnik tuženog na neodređeno vreme sve do 08.12.2011. godine kada mu je na osnovu rešenja direktora tuženog prestao radni odnos. Tužilac je najpre radio na poslovima magacionera, zatim rukovodioca magacina a od 16.04.2010. godine na poslovima pomoćnog radnika u transportu. Tužilac je ekonomski tehničar i ima četvrti stepen stručne spreme. Na osnovu odluke tuženog broj 517 usled organizacionih promena nastalih prenosom osnovne poslovne delatnosti na drugo pravno lice, prestala je sa radom pretovarna stanica poslodavca u Nišu, gde je tužilac radio a sa tim u vezi od 01.12.2011. godine prestala je potreba za radom zaposlenih na radnim mestima supervizor transporta, zamenik supervizora transporta, vozač i pomoćni radnik u transportu. Ovu odluku pratile su izmene i dopune Pravilnika o organizaciji i sitematizaciji radnih mesta kod tuženog, kojima je konstatovano ukidanje organizacionih celina kao što su operativni sektor, sektor prodaje i sektor razvoja. Do donošenja novog Pravilnika kod tuženog rade sektori nabavke i strateških projekata, sektor finansija, sektor marketinga, sektor ljudskih resursa i pravnih poslova. Na osnovu dopisa od 04.01.2012. godine utvrđuje se da je prestao da važi ugovor o zakupu između preduzeća T. DOO N. i tuženog, a navedeni dopis – odgovor je na obaveštenje tuženog od 23.11.2011. godine kojim je podneo zahtev za otkaz ugovora o zakupu poslovnog prostora. Juna meseca 2011. godine osnovano je društvo sa ograničenom odgovornošću C.s. DOO B., a tuženi je preneo svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu ovoj firmi. Dana 01.12.2011. godine, tuženi je prodao svoj udeo 100% u navedenoj firmi N. na koji način je tuženi prodao svoju delatnost.

Tuženi je dana 08.12.2011. godine doneo rešenje na osnovu koga tužiocu otkazuje ugovor o radu sa pripadajućim aneksima zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih razloga koji nisu mogli biti otklonjeni merama zapošljavanja. Tužiocu je priznato pravo na otpremninu. Tuženi nije bio u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih u smislu odredaba člana 153. Zakona o radu.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca odbili kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi iz člana 179. tačka 9. Zakona o radu da se tužiocu otkaže ugovor o radu, jer je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog prestala potreba za obavljanjem posla tužioca. Kako je odeljenje prodaje – sektor prodaje ukinut na osnovu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog, kao i radna mesta koja su ovim sektorima pripadala pa i radno mesto tužioca, a tuženi nema mogućnosti da izvrši raspoređivanje tužioca na drugo radno mesto koje bi odgovaralo njegovoj sturčnoj spremi i njegovom znanju, pa je nasuprot navodima u reviziji tužioca rešenje o otkazu o radu tužiocu zakonito i tužiocu pravilno otkazan ugovor o radu.

Za svoje odluke nižestepeni sudovi su dali dovoljne i pravilne razloge, a revizijom se ničim ne dovodi u pitanje pravilnost nižestepenih odluka.

Neosnovano u reviziji tužilac ukazuje da magacin tuženog neprekidno radi i da u njemu rade radnici na istim poslovima koje je i tužilac obaljao. Prvostepeni sud je na osnovu svih izvedenih dokaza utvrdio da magacin u Nišu ne radi, kao što ne rade ni radnici na istim poslovima na kojima je tužilac radio. Tužilac je te činjenice isticao i u žalbenom psotupku, a drugostepeni sud je cenio ove žalbene navode i našao da nisu osnovani.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode u reviziji tužioca pa je našao da su bez uticaja na pravilno donetu odluku drugostepenog suda.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima parničnog postupka, jer tužilac nije uspeo u sporu, pa iz tih razloga mu i ne pripadaju troškovi spora.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.