Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 931/2022
18.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Momčilović, advokat iz ..., protiv tuženog „Kappatech“ d.o.o. Beograd, u likvidaciji, čiji je punomoćnik Miodrag Rakić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 942/21 od 04.06.2021. godine, u sednici veća održanoj 18.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
USVAJA SE revizija tužilje, UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 942/21 od 04.06.2021. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3325/17 od 06.10.2020. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3325/17 od 06.10.2020. godine, stavovima prvim i drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 14.11.2012. godine i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev da se obaveže tuženi da tužilju vrati na radno mesto ... . Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati zarade počev od dana donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu do vraćanja na rad, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos zarade počev od dospelosti do isplate, te da uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka od 115.500,00 dinara, a odbijen je zahtev za iznos od 3.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 942/21 od 04.06.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, tako što je poništeno rešenje tuženog broj .. od 14.11.2012. godine samo u pogledu datuma prestanka radnog odnosa i utvrđeno da je tužilji prestao radni odnos kod tuženog dana 26.11.2012. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u ostalom delu stava prvog, u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... koje je ukinuto Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova (stupio na snagu 15.09.2012. godine). Programom rešavanja viška zaposlenih od 05.10.2012 godine, tuženi je predvideo za zaposlene na ... (čija su radna mesta ukinuta) kao meru rešavanja viška zaposlenih rad kod drugog poslodavca. Ponudom za zaključenje aneksa broj 1 ugovora o radu od 19.07.2011. godine, koji je kod tuženog zaveden pod brojem .. od 05.10.2012. godine, tuženi je tužilji predložio izmenu ugovorenih uslova rada koja se sastoji u primeni mere za zapošljavanje predviđene članom 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, rad kod drugog poslodavca na istim poslovima, a kod poslodavca „Avala star“ d.o.o. Beograd počev od 08.10.2012. godine, sa datim razlozima da je prestala potreba za radom određenog broja zaposlenih, jer je donet nov akt o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim su ukinuti određeni organizacioni delovi kod poslodavca, te da je Programom rešavanja viška zaposlenih predviđeno da poslodavac određenim zaposlenima koji su višak ponudi rad kod drugog poslodavca.
Aneksom broj 1 ugovora o radu koji je kod tuženog zaveden pod brojem .. od 05.10.2012. godine, utvrđeno je da se menja osnovni ugovor o radu od 19.07.2011. godine sa svim pripadajućim aneksima, da ugovorne strane saglasno konstatuju da je zaposleni prihvatio pisanu ponudu poslodavca za zaključenje ovog aneksa, te da se zaposlenom nudi rad kod drugog poslodavca u smislu primene mere za zapošljavanje predviđene članom 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu na osnovu usvojenog Programa rešavanja viška zaposlenih od 05.10.2012. godine. U datim razlozima navedeno je da potpisivanjem tog aneksa zaposleni prihvata primenu mere za zapošljavanje kod drugog poslodavca i to na poslovima ... kod „Avala star“ d.o.o. Beograd počev od 08.10.2012. godine, te da će ugovorom o radu kod novog poslodavca ugovorne strane detaljnije regulisati radno-pravni status kao i sva ovlašćenja, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Članom 6. tog aneksa predviđeno je da će se po zaključenju aneksa, zaposlenom otkazati osnovni ugovor o radu od 19.07.2011. godine i da će se pristupiti zasnivanju radnog odnosa kod novog poslodavca. Rešenjem tuženog broj .. od 05.10.2012. godine tužilji koja obavlja poslove ... otkazan je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom. Tim rešenjem utvrđeno je da tužilji prestaje radni odnos 07.10.2012. godine i da joj je omogućeno ostvarivanje prava iz člana 155 stav 1. tačka 5. Zakona o radu u smislu primene mere za zapošljavanje, rad kod drugog poslodavca koji je tužilja prihvatila. Ponudu od 05.10.2012. godine, aneks od 05.10.2012. godine i rešenje od 05.10.2012. godine tužilja je odbila da primi u kadrovskoj službi drugog poslodavca „Fabrika kartona Umka“ dana 09.10.2012. godine (kako je konstatovano na svakom od tih pismena), zbog čega su navedeni akti istaknuti na oglasnoj tabli dana 11.10.2012. godine. Tuženi je sva akta uobičajeno isticao na oglasnoj tabli „Fabrike kartona Umka“ koja se nalazila ispred zgrade, a tuženi kao i „Fabrika kartona Umka“ su bili sastavni deo grupacije „Kappa star“.
Osporenim rešenjem koji je kod tuženog zaveden pod brojem .. od 14.11.2012. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog odbijanja da zaključi aneks ugovora o radu i pređe na rad kod drugog poslodavca i utvrđen je prestanak radnog odnosa dana 03.11.2012. godine kao danom dostavljanja tog rešenja. Navedeno rešenje uručeno je tužilji preko njenog supruga krajem novembra 2012. godine u poslovnim prostorijama poslodavca koji je dostavio potvrdu o njenoj privremenoj sprečenosti za rad u periodu od 08.10.2012. godine do 31.10.2012. godine. Tužilja je odjavljena sa obaveznog socijalnog osiguranja 03.11.2012. gdoine zbog otkaza ugovora o radu-odbijanja da radi kod drugog poslodavca. Na osnovu dopisa tužilje upućenom direktoru tuženog od 22.10.2012. godoine, zaveden kod tuženog pod brojem .. od 22.12.2012. godine, utvrđeno je da je tužilja obavestila direktora tuženog poslodavca da je od 08.10.2012. godine na bolovanju, da joj je rečeno da je tuženi poslodavac ugašen i da potpiše rešenje o prelasku kod novog poslodavca „Avala star“ i da tamo nastavi bolovanje, te da je na dogovornom sastanku 14.10.2012. godine direktor „Avala star“ obavestio da su svi poslovi popunjeni i da on nema poslove koje bi ona mogla da obavlja, usled čega je fiktivni prelazak u tu firmu je za tužilju neprihvatljiv, pa je predložila da tuženi donese rešenje o sporazumnom prekidu radnog odnosa sa isplatom otpremnine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 14.11.2012. godine i vraćanja na rad, nalazeći da je nakon pokušaja uručenja ponude, aneksa ugovora o radu i rešenja o otkazu ugovora o radu od 05.10.2012. godine tuženi postupio u skladu sa zakonom kada je iste pribio na oglasnu tablu i da je u postupku rešavanja radno- pravnog statusa tužilje u svemu postupio u skladu sa članom 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. Pri tom je bez uticaja rešenje o prestanku radnog odnosa 05.10.2012. godine, obzirom da je doneto pod uslovom ako tužilja prihvati ponudu i aneks za rad kod drugog poslodavca, zbog čega je to rešenje bez dejstva. Imajući u vidu da je rešenje o otkazu ugovora o radu od 14.11.2012. godine za tužilju preuzeo suprug, obzirom da je isti sa tuženom u tom periodu živeo u zajedničkom domaćinstvu, ocenili su da je predmetno rešenje uredno dostavljeno tužilji. Kao organizator procesa rada poslodavac je ovlašćen da izmeni akt o organizaciji i sistematizaciji poslova zbog čega je prestala potreba za radom oređenih zaposlenih usled ukidanja poslova koje su obavljali, konkretno radna mesta ..., nakon čega je donet Program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa članom 155. Zakona o radu kojim je predviđena mera zapošljavanja rad kod drugog poslodavca. Iz iznetih razloga, ocenili su da je predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu od 14.11.2012. godine doneto u zakonom predviđenom postupku i da su ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 179. tačka 7. Zakona o radu, s obzirom na to je bez opravdanog razloga tužilja odbila ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca. Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda u pogledu ocene zakonitosti predmetnog rešenja i zahteva za vraćanje na rad, pa je u tom delu potvrdio prvostepenu presudu. Imajući u vidu da je odlukom poslodavca utvrđen prestanak radnog odnosa 3.11.2012. godine, a da je osporeno rešenje dostavljeno tužilji 26.11.2012. godine, to je prvostepena presuda preinačena u tom delu i poništeno rešenje poslodavca u pogledu datuma prestanka radnog odnosa utvrđenjem da je prestao danom uručenja te odluke.
Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), koji je bio u primeni u vreme donošenja osporenog rešenja, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbama članova 153-158 istog Zakona, propisan je način utvrđivanja viška zaposlenih kod poslodavca kada je, s obzirom na ukupan broj zaposlenih i broj zaposlenih koji su višak, neophodno donošenje programa rešavanja viška zaposlenih, pa je propisana sadržina programa i postupak njegovog donošenja. Članom 155. stav 1. tačka 5. istog Zakona, propisano je da program sadrži mere za zapošljavanje, pored ostalih i rad kod drugog poslodavca. Odredbom člana 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. ovog Zakona. Prema članu 179. stav 1. tačka 7. istog Zakona poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1)-4) tog zakona.
U konkretnom slučaju kod tuženog poslodavca je došlo do organizacionih promena i potrebe smanjenja broja zaposlenih. Programom rešavanja viška zaposlenih od 03.10.2012. godine (istaknut na oglasnoj tabli 5.10.2012. godine) tuženi je za zaposlene (između ostalih i za tužilju) koji su obavljali poslove ..., a čija su radna mesta ukinuta Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, predvideo kao meru zapošljavanja rad kod drugog poslodavca (član 9. Programa). Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 14.11.2012. godine doneto je primenom člana 179. tačka 7. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005), zbog odbijanja tužilje da zaključi aneks ugovora o radu, kao i premeštaj na rad kod drugog poslodavca, jer je tužilji u smislu člana 172. istog zakona 23.10.2012. godine dostaljeno pisano obaveštenje o razlozima za premeštaj, a da se u zakonom predviđenom roku o ponudi poslodavca nije izjasnila, niti je potpisala aneks.
U toj situaciji u postupku ocene zakonitosti odluke poslodavca od značaja je da li su razlozi za otkaz zbog odbijanja ponude tužilje za zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 4. navedenog zakona zaista bili opravdani i da li je poslodavac doneo odluku u zakonom predviđenom postupku. Imajući u vidu navedeno za sada se ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da je bez opravdanih razloga tužilja odbila ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca time što je poslodavac u smislu odredbe člana 185. Zakona o radu uredno dostavio ponudu i aneks ugovora o radu od 05.10.2012. godine koji tužlja nije potpisala (što se smatra odbijanjem ponude), te da je tuženi postupio u skladu sa članom 155. stav 1. tačka 5. istog zakona.
Naime, izmeni ugovorenih uslova rada u smislu člana 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, prethodi zaključenje sporazuma između poslodavca i novog poslodavca o preuzimanju zaposlenih i zasnivanju radnog odnosa sa zaposlenim koji su višak kod matičnog poslodavca. Na taj način poslodavci regulišu ne samo preuzeta prava i obaveze iz tog ugovornog odnosa, već i izvesnost zaposlenih koji su višak da budu preuzeti kod novog poslodavca, a što je od suštinskog značaja za rešavanje njihovog radnopravnog statusa.
U konkretnom slučaju osporeno rešenje od 14.11.2012. godine, program rešavanja viška zaposlenih, ponuda od 05.10.2012. godine, kao i aneks ugovor i prethodno doneto rešenje od 05.10.2012. godine ne sadrže po kom osnovu novi poslodavac „Avala star“ d.o.o. preuzima obavezu da zasnuje radni odnos sa tužiljom, kao meru zapošljavanja viška zaposlenih kod tuženog poslodavca, niti upućuju kada je i pod kojim uslovima zaključen sporazum između poslodavaca, što je relevantno u pogledu postojanja opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu, imajući u vidu okolnost na koju ukazuje tužilja da je obaveštena od strane direktora „Avala star“ d.o.o. Beograd (na sastanku održanom dana 14.10.2012. godine) da su sva radna mesta kod tog poslodavca popunjena i da nema uslova za njenom radnim angažovanjem, odnosno preuzimanjem.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama ovog suda i utvrditi sve činjenice od kojih zavisi ocena zakonitosti donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji, nakon čega će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu pravilnom primenom materijalnog prava.
Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, primenom člana 165. stav 3. ZPP, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci ove odluke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković