Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu mehaničara. Rešenjem tuženog od 21.10.2010. godine prestao mu je radni odnos zbog povrede radne obaveze iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu, čl. 6. tač. 1, 2 i 4 i 9 KU tuženog i čl. 20. tač. 1, 5, 7 i 13 ugovora o radu, jer je utvrđeno da je dana 03.09.2010. godine veća količina alata sakrivena u vozilo K 242, na čijoj popravci je tužilac radio sa kolegama, kao i da iz tužiočevog zaduženja nedostaje veća količina radnog alata kojim je zadužen. Tužilac je upozoren na postojanje razloga za za otkaz ugovora o radu, a i traženo je mišljenje sindikata.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, dajući za svoju odluku razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ukoliko zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 20. ugovora o radu zaključenim između tužioca i tuženog, ugovoreno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu zbog učinjenih povreda radnih obaveza i to: neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja radne obaveze (tačka 1.), nezakonitog upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovine i sredstava kao i ponašanja zaposlenog u upravljanju, raspolaganju i korišćenju imovine i sredstva koja ima ili može imati za posledicu umanjenje imovine i sredstava, protivpravno sticanje imovinske koristi, ili izazivanje poremećaja u procesu rada (tačka 5.), zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja (tačka 7.) i necelishodno, nezakonito i neodgovorno korišćenje sredstava rada (tačka 13.).

Članom 6. st. 1, 2, 4 i 9 Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih predviđene su identične povrede radne obaveze.

Iz aneksa ugovora o radu od 22.09.2009. godine proizilazi da je šifra radnog mesta tužioca 502110, a naziv automehaničar pete kategorije, za koje je opisom poslova utvrđena obaveza da za vreme rada koristi lični automehaničarski alat, kao i da odmah obavesti svog rukovodioca o eventualnom oštećenju alata ako do istog dođe, što podrazumeva da je dužan da alat čuva i da se prema njemu odnosi sa pažnjom dobrog domaćina. Pošto tužilac nije postupao u skladu sa navedenim obavezama, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac učinio povredu radne obaveze propisanu aktom poslodavca, jer je iz njegovog zaduženja nedostajao alat kojim se reversno dužio u alatnici (što tužilac nije ni sporio), uz obrazloženje da je pozajmljivao alat kolegama i da su svi tako radili međusobno.

Tuženi je u smislu člana 180. Zakona o radu upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, čime je ispoštovana procedura o otkazivanju ugovora o radu. S obzirom da je tužiocu zakonito prestao radni odnos kod tuženog, pravilno je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad kod tuženog, s obzirom da ovo pravo pripada zaposlenom u slučaju kada sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos (član 191. stav 1. istog zakona).

Navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP..

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

                                                                                           Predsednik veća - sudija

                                                                                          Ljubica Milutinović,s.r.