Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 93/2020
18.06.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Katarine Manojlović Andrić, Marine Milanović i Gordane Džakule, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tuženog „Naftna industrija Srbije“ AD Novi Sad iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Nikola Šijan advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2362/19 od 15.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 18.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2362/19 od 15.07.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2362/19 od 15.07.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1572/2018 od 01.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi aneks broj ... pod posl. br. ... od ...2018. godine i da se tuženi obaveže da ga rasporedi na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme koju poseduje. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2362/19 od 15.07.2019. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1572/2018 od 01.04.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava (posebna revizija).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu nisu ispunjeni uslovi propisani stavom 1. navedene odredbe da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. U konkretnom slučaju, ne postoje pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu građana koja bi trebalo razmotriti, a ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Imajući u vidu sadržinu posebne revizije tužioca, ne postoji ni potreba za novim tumačenjem primenjenog materijalnog prava.