.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 932/2022
01.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ana Čegar, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „SRBIJAŠUME“ sa p.o. Beograd iz Novog Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2647/20 od 01.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 01.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2647/20 od 01.04.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2647/20 od 01.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 714/2018 od 11.12.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu, na ime neisplaćene zarade za period od 23.08.2012. godine do 04.10.2012. godine, isplati ukupan iznos od 119.929,52 dinara u pojedinačnim novčanim iznosima, sa zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljenih zarada za period od 05.10.2013. godine do aprila 2015. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužioca izvrši uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, na navedeni iznos neisplaćene zarade, za period od 23.08.2012. godine do 04.10.2012. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 13.990,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu troškova postupka za razliku dosuđenog do traženog iznosa od 124.900,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2647/20 od 01.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP), jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava.
Nižestepeni sudovi su na osnovu presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 935/14 od 19.01.2015. godine, delimično usvojili tužbeni zahtev u delu kojim je tražena naknada štete na ime izgubljenih zarada u periodu od 23.08.2012. godine do 04.10.2012. godine i odbili kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tražena naknada štete za period od 05.10.2013. godine do kraja aprila 2015. godine, s obzirom da je tuženi svojim propustom isključivo doprineo nastanku štete time što nije izjavio žalbu na rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 08.11.2012. godine, čime je propustio da preduzme radnje u cilju smanjenja štete koju trpi.
Pitanje naknade štete zaposlenom predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju, utvrđivanjem činjenica da li zaposleni trpi štetu koja je u uzročno posledičnoj vezi sa nezakonitim i nepravilnim radom tuženog. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda u pogledu primene odredbi članova Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o radu, koje su primenjene u konkretnom slučaju.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora.
Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 27.07.2015. godine. Vrednost predmeta spora u pobijanom delu je 1.117.765,03 dinara. Prvostepena presuda je doneta 11.12.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 01.04.2021. godine. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 120,3059 dinara, pa vrednost predmeta spora predstavlja dinarsku protivvrednost 9.291,03 evra.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća- sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
