.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 933/2023
12.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Radenković, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Jovan Popović“ iz Inđije, čiji je punomoćnik Vladimir Ališić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4460/22 od 27.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 12.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4460/22 od 27.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4460/22 od 27.10.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudske jedinice u Inđiji P1 214/21 od 11.07.2022. godine, tužena je obavezana da tužilji na ime naknade štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun zarade u periodu od 29.03.2018. godine do 12.03.2021. godine, isplati iznos od 203.049,09 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose počev od 21. u mesecu za prethodni mesec do isplate, kao i da joj nadoknadi parnične troškove u iznosu od 102.461,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4460/22 od 27.10.2022. godine, delimično je preinačena prvostepena presuda, te je odbijen tužbeni zahtev za isplatu razlike plate zbog neuvećanja koeficijenta preko iznosa od 200.138,79 dinara (za iznos razlike plate od 2.910,30 dinara za mart mesec 2021. godine), sa traženom zateznom kamatom, kao i u delu odluke o parničnim troškovima tako što je zahtev odbijen preko iznosa od 102.402,78 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu žalba tužene odbijena i prvostepena presuda u tom delu, potvrđena. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči kao o posebnoj, po članu 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Revizijom se pobija pravnosnažna presuda u delu naložene obaveze po osnovu uvećanog koeficijenta svim nastavnicima u redovnim školama koji rade sa decom ometenom u razvoju, sa obavezom pripremanja posebnog plana rada, u vremenskom periodu do 01.03.2021. godine. Odluke nižestepenih sudova ne odstupaju od sudske prakse zasnovane na primeni člana 3. stav 1. tačka 1. podtačka 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 44/01 ... 58/14), po kojoj pravo na uvećani koeficijent od 10% pripada svima, bez obzira na broj dece i broj održanih časova.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji, kao o posebnoj, jer je uspostavljena praksa sudova ujednačena i pobijana odluka u skladu sa tom praksom.
Iz iznetih razloga, odluka u stavu prvom izreke, doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi isplate tužilja je podnela dana 30.03.2021. godine, vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 200.138,79 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Na osnovu iznetog, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu odredbe člana 413. ZPP.
Tužena nije postigla uspeh u postupku po reviziji, pa je odluka o zahtevu za naknadu troškova postupka u steavu trećem izreke doneta na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
