.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 937/2015
09.07.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje S.K. iz S., čiji je punomoćnik J.M., advokat iz B., protiv tuženog Grada Novog Sada, Službe za zajedničke poslove Novi Sad, koga zastupa Gradski javni pravobranilac tog grada, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1700/14 od 09.10.2014. godine, u sednici održanoj 09.07.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1700/14 od 09.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 556/2013 od 17.04.2014. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi rešenje tuženog broj XIX-118/2012-65 od 14.12.2012. godine kao nezakonito i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad. Tužilja je obavezana da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka.
Apelacioni sud u Novom Sadu, odlučujući o žalbi tužilje, doneo je rešenje Gž1 1700/14 dana 09.10.2014. godine kojim je ukinuo presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 556/2013 od 17.04.2014. godine i podnetu tužbu je odbacio kao nedozvoljenu.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.
Ispitujući pobijanu odluku u smislu čl. 408. i 420. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija protiv rešenja nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede iz odredaba parničnog postupka iz člana 407. st. 2 i 3. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.
Iz spisa se utvrđuje da je tužilja kod tuženog bila u radnom odnosu koji joj je prestao rešenjem tuženog od 14.12.2012. godine. Prigovor tužilje izjavljen protiv navedenog rešenja odbijen je rešenjem tuženog koje je doneto 18.03.2013. godine, tužilja je podnela tužbu 26.03.2013. godine, a rešenje po prigovoru uručeno je punomoćniku tužilje dana 27.03.2013. godine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužba podneta protiv prvostepenog rešenja tuženog nedozvoljena. Naime, tužilja je tužbom od 26.03.2013. godine tražila poništaj prvostepenog rešenja o prestanku radnog odnosa koje je doneto 14.12.2012. godine, a po prijemu drugostepenog rešenja od 18.03.2013. godine nije preinačila tužbu dodavanjem novog tužbenog zahteva za poništaj drugostepene, konačne odluke. Zakonom o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, broj 49/91 sa izmenama i dopunama) koji se primenjuje na osnovu člana 189. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, broj 49/91 sa izmenama i dopunama), u odredbi člana 71., predviđena je dvostepenost internog odlučivanja o pravima i obavezama zaposlenog, odnosno postavljenog lica u državnom organu, uz pravo na sudsku zaštitu protiv konačne odluke donete u takvom postupku. Zato je pravilna ocena drugostepenog suda da nisu ispunjeni zakonski uslovi za pružanje sudske zaštite protiv odluke koja nije konačna, zbog čega je tužba pravilno odbačena kao nedozviljena.
Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
