U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje J.J. iz S.P., čiji je punomoćnik D.V., advokat iz S.P., protiv tuženog Direkcije za izgradnju Opština S.P., JP iz S.P., čiji je punomoćnik V.L.G., advokat iz S.P., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2961/14 od 09.02.2015. godine, na sednici održanoj 07.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2961/14 od 09.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Staroj Pazovi, presudom P1 105/2013 od 02.09.2014. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 3-160/12 od 13.11.2012. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj 3-7/11 od 09.02.2011. godine, obaveže tuženi da vrati tužilju na posao i to na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i kvalifikaciji, da se obaveže tuženi da isplati tužilji na ime osnovne zarade počev od 16.11.2012. godine, za svaki mesec iznos od po 36.304,30 dinara, mesečno, sa zakonskom zateznom kamatom od svakog dospelog i neisplaćenog iznosa mesečne zarade do isplate, kao i da isplati sve ostale prinadležnosti koje proističu iz rada uz istovremenu obavezu da tužilji uplati i sve poreze i doprinose nadležnim fondovima za svaki mesec počev od 16.11.2012. godine pa ubuduće i odbio zahtev tužilje za naknadu troškova u ovom postupku. Obavezao je tužilju da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 106.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž1 2961/14 od 09.02.2015. godine, odbio je žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 105/2013 od 02.09.2014. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Sl. glasnik RS'', broj 72/11, 49/13-US i 74/13-US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 09.02.2011. godine na poslovima službenika za javne nabavke u Sektoru za pravne i opšte poslove, a od 28.03.2012. godine, raspoređena u Sektoru za upravljanje sportsko-rekerativnim objektom – kompleks bazena, u kom je obavljala organizaciono-tehničke i investicione poslove. Dana 22.10.2012. godine, direktor tuženog je pod brojem 1079-1/12, doneo Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova tužene. Prema novom Pravilniku o sistematizaciji ukinut je Sektor upravljanja sportsko- rekreativnim objektom – kompleks bazena. Novi Pravilnik je bio predmet raspravljanja na sednici Upravnog odbora tuženog, 23.10.2012. godine, čiji je predsednik bila K.N. i osim nje na sednici je bilo prisutno pet članova od ukupno sedam članova Upravnog odbora. Navedenoj sednici su prisustvovali i direktor tuženog N.K. i pravnik B.M.U.. Pre sednice, svi članovi Upravnog odbora su dobili materijal, kako bi se upoznali sa dnevnim redom. Dana 07.11.2012. godine, Upravni odbor tužene je na osnovu novog Pravilnika o sistematizaciji, doneo odluku o utvrđivanju viška zaposlenih broj Uo 10-8-8/12- 3. Osporenim rešenjem, broj 3-160/12 od 13.11.2012. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu broj 3-7/11 od 05.09.2011. godine, zato što je usled organizacionih promena kod tuženog prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je radila tužilja i tužilji se nije moglo obezbediti obavljanje drugih poslova. Dana 09.11.2012. godine, tužilji je isplaćena otpremnina u iznosu od 140.432,26 dinara i radni odnos prestao sa 16.11.2012. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su odbili tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila poništaj kao nezakonitog osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, da se obaveže tuženi da vrati tužilju na rad, na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i kvalifikaciji i na ime osnovne zarade isplati tužilji mesečne iznose od po 36.304,30 dinara, počev od 16.11.2012. godine, kao i ostale prinadležnosti iz radnog odnosa, uz uplatu pripadajućih poreza i doprinosa nadležnim fondovima.

Dakle, kako je prema navedenom Pravilniku tužene ukinut Sektor upravljanja sportsko rekreativnim objektom – kompleks bazena, u kome je od 28.03.2012. godine bila raspoređena tužilja i obavljala organizaciono tehničke i investicione poslove, to je postojao opravdan razlog za prestanak radnog odnosa tužilji otkazom ugovora o radu, propisan odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), imajući u vidu i da je tužilji isplaćena otpremnina pre prestanka radnog odnosa, zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, kad se daljim obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava, već se tužilja kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Milomir Nikolić,s.r.