.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 939/2014
16.07.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Z.J. iz T., čiji je punomoćnik D.S.I., advokat iz N.S., protiv tuženog JKP „Novosadska toplana“ sa p.o. Novi Sad, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3701/13 od 30.04.2014. godine, u sednici održanoj 16.07.2015. godine doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3701/13 od 30.04.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 647/12 od 31.07.2013. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog od 21.02.2012. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu, te da se obaveže tuženi da ga vrati na poslove i radne zadatke koje je obavljao pre otkaza ili poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao i da mu naknadi troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3701/13 od 30.04.2014. godine, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), pa je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je poništaj rešenja tuženog od 21.02.2012. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze koja je predviđena članom 23. stav 1. alineja 1, 3, 9, 10. i 25. ugovora o radu. Navedenim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret neopravdano odbijanje izvršenja radnih zadataka i naloga, te neuredno i neblagovremeno izvršavanje radnih zadataka i naloga u periodu od 5. do 28.12.2011. godine, kao i da je 02.02.2012. godine bio na radnom pod dejstvom alkohola i u takvom stanju upravljao službenim motornim vozilom tuženog.
Ispitujući zakonitost pobijanog rešenja, sudovi su utvrdili da tužilac, po zanimanju mašinski tehničar, koji je bio zaposlen kod tuženog i obavljao poslove montera, svojom krivicom, jeste učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, jer je 02.02.2012. godine, prilikom alkotestiranja utvrđeno prisustvo alkohola u krvi u visini od 0,78 promila, a ponovnim merenjem je utvrđeno 0,45 promila alkohola u krvi. Testiranje je vršeno od strane Službe unutrašnje kontrole tuženog, koja je izvršila alkotestiranje aparatom „Dreger“, čija je ispravnost utvrđena prilikom kontrole i servisiranja 05.01.2012. godine, dakle, nepun mesec dana pre spornog događaja. O izvršenom testiranju sačinjen je zapisnik, koji je tužilac potpisao bez stavljanja primedbi, nije tražio kontrolno vađenje krvi, a pre izvršene kontrole saopštio je zaposlenima koji su vršili kontrolu, da je popio dva fraklića rakije. Na ovaj način sudovi su utvrdili da tužilac jeste učinio povredu koja mu je rešenjem tuženog stavljena na teret, odnosno da je 02.02.2012. godine bio na radnom mestu pod dejstvom alkohola i u takvom stanju upravljao i službenim motornim vozilom tuženog, što je kao povreda radne obaveze propisano članom 23. alineja 10. ugovora o radu, pa je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog i vraćanje na rad, uz zaključak sudova da je na ovaj način nastao osnov za otkaz ugovora o radu, primenom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05). Donošenju rešenja predhodilo je upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se on i izjasnio, a zatraženo je i mišljenje sindikata, čime su ispoštovane i odredbe člana 180. stav 1. i 2. i člana 181. stav 1. Zakona o radu.
Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).
Primenom člana 414. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, na koje se drugostepeni sud izjasnio i dao razloge koje prihvata i ovaj sud, pa se obrazlaganjem ne bi postiglo novo, niti ujednačenije tumačenje prava.
Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
