Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Državne uprave, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1471/17 od 19.02.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 28.03.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1471/17 od 19.02.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1471/17 od 19.02.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 46/14 od 09.02.2017. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 700.000,00 dinara, i to: na ime naknade za pretrpljeni strah 200.000,00 dinara; za pretrpljene fizičke bolove 200.000,00 dinara; na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 150.000,00 dinara i naruženosti iznos od 150.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Drugim stavom izreke, konstatovano je da će o preostalim tužbenim zahtevima i troškovima postupka sud odlučiti konačnom odlukom.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1471/17 od 19.02.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena delimična presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14).

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom delimičnom presudom, odlučeno je o zahtevu tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog povrede na radu. O pravu tužilje sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, odredbe člana 196. Zakona o radu i člana 154., 155. i 158. Zakona o obligacionim odnosima. Po sprovedenom dokaznom postupku sudovi su pravilno utvrdili da tužilja, na kojoj je teret dokazivanja, saglasno navedenim zakonskim odredbama, nije dokazala uzročno-posledičnu vezu između radnje poslodavca i štete koju je pretrpela, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, ili novog tumačenja prava.

S obzirom nan izloženo, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 404. stav 1. ZPP, pa je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u prvom stavu izreke rešenja.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima između ostalog ako vrednost spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je prvostepenom sudu dana 28.02.2014. godine, a vrednost pobijanog dela revizijom iznosi 700.000,00 dinara, pa očigledno ne prelazi iznos od 400.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Ispitujući dozvoljenost revizije potom u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je revizija s obzirom na sve izloženo nedozvoljena, pa je doneo odluku kao u izreci rešenja u stavu drugom.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić