Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog osnovana. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ..., koje je Aktom o proceni rizika tuženog utvrđeno kao radno mesto sa povećanim rizikom. Tužilac se 07.03.2017. godine, prilikom izrade čelične armature za betonski prsten prečnika 2,5m, visine 1,5m, prečnika žice 8mm, povredio, kada je metalnom kukom dužine od oko 1m pridržavao armaturnu mrežu koja je prošla koroz valjak i koja je bila savijena i povlačio je preko gornjeg valjka, kada su valjci zahvatil rukavicu na levoj ruci, usled čega mu je šaka leve ruke upala između valjaka.

Veštačenjem od strane veštaka ortopeda je utvrđeno da je navedenom prilikom tužilac pretrpeo povredu u vidu nagnječenja šake leve ruke sa prelomom petog prsta i razdernim ranama na drugom i trećem prstu, da je usled povrede trpeo fizičke bolove jakog intenziteta u trajanju jednog dana, bolove srednjeg intenziteta u trajanju od tri meseca i bolove lakog intenziteta u trajanju od četiri meseca. Opšta životna aktivnost tužioca umanjena je 10% trajno, a usled povrede oslabljena je mišićna snaga stiska leve šake, zbog čega tužilac otežano podiže i nosi terete i otežano obavlja poslove u domaćinstvu koji zahtevaju upotrebu alata. Veštačenjem od strane sudskog veštaka neuropsihijatra na okolnost pretrpljenog straha, utvrđeno je da je tužilac pretrpeo strah jakog intenziteta primarnog karaktera od jednog minuta, zatim strah jakog intenziteta sekundarnog karaktera u trajanju od jednog sata, srednjeg intenziteta sekundarnog karaktera diskontinuirano od 15 dana i sekundarni strah lakog intenziteta od 30 dana. Veštačenjem od strane veštaka zaštite na radu utvrđeno je da je tuženi preduzeo sve mere predviđene Aktom o proceni rizika na radnom mestu gde je tužilac povređen, da je tužilac praktično i teoretski osposobljen za bezbedan rad, da je zadužen ličnim zaštitnim sredstvima, te da je mašina za kružno savijanje – trovaljak, na kojoj je tužilac povređen, bezbedna za upotrebu i korišćenje. Pored toga, ukazao je da kod tuženog postoji Uputstvo za rukovanje i bezbedan rad sa mašinom za savijanje armaturnih mreža, prema kome je zabranjen prilazak rukama, drugim delovima tela i odeće u zoni opasnosti manje od metra od zahvata valjka, te da objektivno radnik nema potrebe prilaska opasnoj zoni. Po nalaženju ovog veštaka, tužilac je pogrešio prilikom isključivanja mašine, jer mašina nema automatsko kočenje, uređaj za uključivanje mašine se nalazi sa desne strane valjka i vrši se pomeranjem jedne polugice u desnu stranu, a pomeranjem u levu stranu valjci se okreću u suprotnom smeru, što je tužilac morao da zna.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 164. Zakona o radu, u vezi člana. 154. stav 2. čl. 173, 174, 177. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, zaključio da do nastale štete nije došlo isključivo radnjom tužioca opredelivši doprinos tužioca povređivanju od 40%, kao i da postoji osnov odgovornosti tuženog, kao imaoca opasne stvari, za štetu koju je tužilac pretrpeo. Sa navedenih razloga, prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete delimično osnovan u iznosima na koje je obavezao tuženog.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu, nalazeći da je pravilno prvostepeni sud zaključio da je tuženi odgovoran za nastalu štetu po pravilima objektivne odgovornosti, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Međutim, odlučujući o žalbi tužioca u odnosu na odbijajući deo prvostepene presude, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepena odluka, u ovom delu, doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega je istu, u tom delu i u pogledu troškova postupka, preinačio. Prema oceni apelacionog suda, prvostepeni sud je na osnovu utvrđenih činjenica izveo pogrešan zaključak o postojanju doprinosa tužioca nastanku štete od 40% i visini pripadajuće štete. Naime, kod činjenice da su poslovi ... na kojima se tužilac povredio Aktom o proceni rizika tuženog predviđeni kao poslovi sa povećanim rizikom, da valjci nisu bili obezbeđeni da ruka tužioca ne dođe u opasnu zonu, a da je tužilac na uobičajeni način obavljao radni zadatak, te da se povreda dogodila i pored toga što je koristio sredstva lične zaštite na radu i prošao obuku za bezbedan rad, drugostepeni sud je ocenio da nema doprinosa tužioca nastanku štete.

Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je pobijana odluka u preinačujućem delu doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, kao i da je drugostepeni sud, ocenom neposredno izvedenih dokaza pred prvostepenim sudom, utvrdio drugačije činjenično stanje kada je zaključio da nema doprinosa tužioca nastanku štete, čime je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. u vezi odredbe člana 407. stav 1. tačka 3) i člana 394. stav 1. tačka 1) ZPP.

Naime, u situaciji kada je prvostepeni sud, na osnovu iskaza veštaka utvrdio postojanje doprinosa tužioca nastaloj šteti i delimično odbio tužbeni zahtev, a drugostepeni sud takvu odluku preinačio i usvojio zahtev iz razloga što ne postoji doprinos tužioca nastanku štete, a da je na osnovu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, bez održavanja rasprave, izveo drugačiji zaključak, drugostepena presuda je morala biti ukinuta u preinačujućem delu.

Pošto postupi po primedbama iz ovog rešenja, drugostepeni sud će doneti novu pravilnu i zakonitu, odluku o tužbenom zahtevu, za koju će dati dovoljne i jasne razloge.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 415. stav 1. i člana 416. stav 1. ZPP, ukinuo presudu apelacionog suda u preinačenom delu i odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić