.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 941/2023
07.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, Odeljenje u Nišu, radi utvrđenja prava na naknadu štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 84/22 od 08.12.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 07.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 84/22 od 08.12.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 84/22 od 08.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž1 84/22 od 08.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji P1 194/2022 od 25.08.2022. godine, kojim se prvostepeni sud oglasio apsolutno nenadležnim, ukinuo sve sprovedene radnje u postupku i odbacio tužbu kojom je traženo da se utvrdi da je tužiocu usled nemogućnosti pokretanja i vođenja stečajnog postupka protiv Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Žubor“ i usled onemogućavanja namirenja u izvršnom postupku I 206/12 koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju – Sudskom jedinicom u Kuršumliji povređeno pravo na mirno uživanje imovine koje je stečeno na osnovu zakona, kao i da novčana obaveza u iznosu od 14.679,00 dinara koja je određena presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 112/2019 od 09.03.2020. godine, u odnosu na tuženu ima karakter glavnog potraživanja i da tužilac ima pravo da od tužene potražuje naknadu štete u visini zakonske zatezne kamate obračunate na iznos od 14.679,00 dinara za period od 13.12.2012. godine do 19.10.2020. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud o reviziji odluči kao posebnoj po članu 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijano rešenje zasnovano je na stanovištu da po članu 194. Zakona o parničnom postupku u konkretnom slučaju tužilac nema pravo da tužbom za utvrđenje zahteva utvrđenje prava, odnosno pravnog osnova, pošto iz činjeničnih navoda tužbe proizilazi da zaštitu zahteva na osnovu dospelog prava na naknadu štete prema Republici Srbiji po članu 14. Zakona o stečaju, zbog insolventnosti poslodavca Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Žubor“, koja se finansira iz ustupljenih prihoda.
Iz napred navedene zakonske odredbe proizilazi da se odlučivanje o posebnoj reviziji može dozvoliti jedino zbog pogrešne primene materijalnog prava, a ne ocene o postojanju procesnih pretpostavki za vođenje parnice po članu 294. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije po članovima 420. stav 2. i 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je dana 01.07.2022. godine, prema označenju u tužbi vrednost predmeta spora utvrđena je po odredbi člana 33. stav 2. ZPP na iznos od 4.000,00 dinara, koji iznos ne prelazi imovinski cenzus koji omogućava izjavljivanje revizije.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
