.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 946/2021
07.04.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Nikolić advokat iz ..., protiv tuženog Kuglaškog kluba „Kristal“ iz Zrenjanina, čiji je punomoćnik Milutin Milaković advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2567/20 od 20.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 07.04.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2567/20 od 20.11.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 698/19 od 24.06.2020. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog od 25.01.2019. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj ..-2003 od 07.05.2003. godine i 02.06.2008. godine, i obavezan tuženi da vrati tužilju na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 123.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2567/20 od 20.11.2020. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 698/19 od 24.06.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana a tuženi obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.
Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, ovaj pravni lek može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, aneksom ugovora o radu od 27.09.2018. godine tužilja je bila privremeno upućena na rad kod drugog poslodavca sa kojim je tuženi zaključio ugovor o poslovnoj saradnji. Tužilja je privremeno upućena na rad kod drugog poslodavca u trajanju od tri meseca, od 02.10. do 31.12.2018. godine. Rešenjem tuženog od 01.10.2018. godine utvrđeno je da tužilji za to vreme miruju prava iz radnog odnosa, kao i da će dan njenog povratka na rad biti određen posebnim rešenjem. Po isteku vremena mirovanja tužilja je 03.01.2019. godine, u nameri da obavesti tuženog da se vraća na rad, otišla do njegovih prostorija koje su bile zaključane, a brava na ulaznim vratima promenjena. Isto stanje tužilja je zaticala svaki put kada je prolazila pored zgrade u kojoj se nalaze prostorije tuženog. O svojoj nameri da se vrati na rad tužilja nije obavestila sekretara tuženog. Pisanim upozorenjem od 24.01.2019. godine tuženi je obavestio tužilju da postoje razlozi za otkaz njenog ugovora o radu zato što se u roku od 15 dana po isteku mirovanja radnog odnosa nije vratila na rad. Tužilja se pismeno izjasnila na primljeno upozorenje. Pismeno izjašnjenje uputila je tuženom preko pošte, preporučenom pošiljkom koja se vratila neuručena zato što je primalac nije preuzeo. Rešenjem tuženog od 25.01.2019. godine tužilji je otkazan ugovor o radu iz razloga predviđenog članom 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Pravnosnažnom presudom P1 809/18 od 30.07.2019. godine poništeni su kao nezakoniti aneks ugovora o radu koji su stranke zaključile 27.09.2018. godine i rešenje o mirovanju radnog odnosa od 01.10.2018. godine, a tuženi obavezan da vrati tužilju na rad.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na njegovu radnu sposobnost i ponašanje, i to ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79. tog zakona, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. istog zakona.
Poništajem aneksa ugovora o radu od 27.09.2018. godine, na osnovu kojeg je tuženi uputio tužilju na rad kod drugog poslodavca u trajanju od tri meseca i rešenja tuženog od 01.10.2018. godine kojim je utvrđeno mirovanje radnog odnosa tužilje, otpao je osnov po kojem je osporenim rešenjem tužilji otkazan ugovor o radu. Iz tog razloga, to rešenje je moralo biti poništeno, tako da navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Kod izloženog, navodi revizije o nepostojanju namere tužilje da se vrati na rad po isteku roka mirovanja nisu od značaja.
S`toga je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom slučaju nisu bili nužni. Zato je tužiljin zahtev za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
