U sprovedenom postupku nije učinjena bitna odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po osnovu ugovora o radu na određeno vreme zaključenog 02.02.2018. godine, nakon čega je sa tuženim zaključivao anekse tog ugovora, takođe na određeno vreme, s tim da je poslednji aneks zaključen 02.03.2020. godine. Rešenjem tuženog od 13.03.2020. godine, tužiocu je prestao radni odnos zaključno sa 15.03.2020. godine, usled isteka roka na koji je zasnovan. Tužilac je sve vreme obavljao poslove ... . Zaključkom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija tuženom je data saglasnost da od 01.01.2020. godine da zbog povećanog obima posla angažuje ukupno 130 lica.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac zasnovao kod tuženog radni odnos na neodređeno vreme 06.02.2020. godine, odnosno protekom dve godine od zaključenja prvog ugovora o radu na određeno vreme. Po stanovištu tog suda, radno angažovanje tužioca ima karakter rada u radnom odnosu na neodređeno vreme, jer je tužilac bez prekida obavljao iste poslove, što ukazuje da tužilac nije bio angažovan zbog povećanog obima posla, već je njegov rad bio potreban sve vreme, te su ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme. Sledom toga, prvostepeni sud obavezao tuženog da sa tužiocem zaključi ugovor o radu na određeno vreme i vrati ga na rad.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, preinačio prvostepenu presudu i primenom odredbi Zakona o budžetskom sistemu kojima je zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih i upražnjenih radnih mesta, odbio tužbeni zahtev.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda, zasnovano na odredbama Zakona o budžetskom sistemu, prihvata i revizijski sud.

Tuženi je, saglasno članu 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09 sa kasnijim izmenama i dopunama), korisnik javnih sredstava, zbog čega se na njega primenjuju odredbe tog zakona.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 108 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnovati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, osim ako postoji saglasnost tela vlade, na predlog drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Primena navedene odredbe je novelama Zakona o budžetskom sistemu produžavana, tako da korisnici javnih sredstava nisu mogli zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine.

Odredbom člana 105. navedenog zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa tim zakonom, primenjuju se odrebe tog zakona. Zato se odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je korisnicima javnih sredstava zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta (osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog tela Vlade), prema odredbama Zakona o radu, nalaze u odnosum posebnog i opšteg zakona i derogiraju primenu člana 37. Zakona o radu kojim je uređen preobražaj radnog odnosa i prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Sledstveno izloženom, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. I po stanovištu Vrhovnog suda, tužilac nije mogao zasnovati radni odnos na neodređeno vreme, jer je u vreme kada je stupio na rad i u vreme kada je istekao rok iz člana 37. stav 2. Zakona o radu, na snazi bila odredba člana 27e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu, kojom je tuženom bilo zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima. Označena odredba Zakona o budžetskom sistemu shodno pravilu da poseban zakon derogira opšti zakon, isključuje primenu člana 37. Zakona o radu, s tim što nema uslova za izuzetak predviđen stavom 35. navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu, jer ne postoji saglasnost nadležnog tela Vlade za zasnivanje radnog odnosa. S tim u vezi, bez uticaja je saglasnost Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije kojim je tuženom odobreno da od 01.01.2020. godine angažuje ukupno 130 lica zbog povećanog obima posla, budući da se ova saglanost odnosi na zasnivanje radnog odnosa sa novim zaposlenima na određeno, a ne i na neodređeno vreme.

Neosnovano se revizijom ukazuje da u konkretnom slučaju nema mesta primeni Zakona o budžetskom sistemu, uz obrazloženje da je tuženi formiran kao društvo sa ograničenom odgovornošću, radi sticanja dobiti, odnosno kao profitabilna organizacija, a ne kao pomoćni organ države ili neka uprava. Ovo stoga što je osnivač tuženog Javno preduzeće za razvoj planinskog turizma „Stara Planina“, a da je osnivač tog javnog preduzeća Republika Srbija.

Pravilna je odluka o troškovima postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153, 154. i 163. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković