U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Ćirjaković, advokat iz ..., protiv tuženog „VIP Mobile DOO“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Ivan Janković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenog protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1015/19 od 03.10.2019. godine, u sednici održanoj 24.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1015/19 od 03.10.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1179/2018 od 18.01.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime manje isplaćenog ugovorenog iznosa od pet bruto ugovorenih zarada, prema Sporazumu o prestanku radnog odnosa broj ../2018 od 03.04.2018. godine, isplati iznos od 83.125,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2018. godine do isplate, kao i da tuženi tužilji naknadi troškove parničnog postupka. Drugim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 17.612,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1015719 od 03.10.2019. godine, prvim stavom izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1179/18 od 18.01.2019. godine i obavezan tuženi da tužilji isplati 83.125,71 dinara sa zateznom kamatom od 13.05.2018. godine do isplate, i naknadi joj troškove postupka u izosu od 43.200,00 dinara. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 17.225,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18), a u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i našao da je revizija dozvoljena i da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. u vezi sa čl. 383. i 394. ZPP, jer je na osnovu člana 394. stav 1. tačka 4. ZPP drugostepeni sud ovlašćen da preinači prvostepenu presudu bez otvaranja glavne rasprave ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog do 30.04.2018. godine, kada joj je radni odnos prestao po Sporazumu o prestanku radnog odnosa broj ../2018, zaključenog dana 03.04.2018. godine. Prema članu 2. navedenog Sporazuma, stranke su se dogovorile da će poslodavac zaposlenom isplatiti iznos od pet ugovorenih bruto zarada u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke, naknada izračunata prema pet bruto zarada tužilje iznosi 303.920,00 dinara (5h60.784,00 dinara), naknada izračunata prema pet neto zarada tužilje bez poreza i doprinosa iznosi 220.794,29 dinara, a razlika između isplaćenog iznosa i pet bruto zarada tužilje je iznos od 83.125,71 dinar. Tuženi je 04.05.2018. godine tužilji isplatio 220.794,29 dinara što predstavlja pet ugovorenih neto zarada (bez poreza i doprinosa).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je našao da je tuženi isplatom tužilji iznosa od 220.794,29 dinara, koji predstavlja iznos od pet ugovorenih neto zarada tužilje bez poreza i doprinosa, svoju obavezu iz zaključenog Sporazuma ispunio, zbog čega je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je, nalazeći da se ne radi o isplati zarade za obavljeni rad koji tuženi nije isplatio tužilji, već o stimulativnom iznosu pri prestanku radnog odnosa određenog u visini pet bruto zarada, za koji su se stranke dogovorile da će biti isplaćen tužilji, preinačio prvostepenu presudu i pravilno zaključio da je tuženi u obavezi da tužilji traženi iznos isplati.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužilje, polazeći od sadržine ugovorene obaveze iz Sporazuma od 03.04.2018. godine za isplatu tužilji iznosa od pet bruto zarada, uz pravilan zaključak da ista po svojoj prirodi ne predstavlja zaradu za obavljeni rad tužilje kao zaposlene kod tuženog, već stimulativni iznos prilikom prestanka radnog odnosa određen u visini od pet bruto zarada, a da tako određena visina ugovorene obaveze predstavlja parametar za visinu iznosa za koji se tuženi obavezao da isplati tužilji.

Stoga su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, ocenjeni kao neosnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka nije osnovan, budući da ona nije postigla uspeh sa izjavljenom revizijom, te joj ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, u smislu odredbe člana 165. ZPP, u vezi člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić