Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je počev od 01.04.2013. do 31.08.2021. godine, bila u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ..., po više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme. Poslednji ugovor stranke su zaključile dana 31.08.2020. godine, radni odnos zasnovan je od 01.09.2020. godine do popunjavanja upražnjenog radnog mesta, a najkasnije do 31.08. školske/ radne 2020/2021 godine. Osporenim rešenjem od 31.08.2021. godine, direktor tužene konstatovao je da je tužilji prestao radni odnos zbog isteka vremena na koje je on zasnovan. Prigovor tužilje izjavljen protiv rešenja direktora odbijen je rešenjem upravnog odbora tužene od 24.09.2021. godine.

Nižestepeni sudovi odluku o neosnovanosti tužbenog zahteva za poništaj rešenja tužene od 31.08.2021. godine i 24.09.2021. godine, te je vraćena tužilja na rad zasnivaju na odredbi člana 175. tačka 1. Zakona o radu, koja propisuje da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan, te odredbama članova 152. i 154. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (koji je bio u primeni u vreme zasnivanja radnog odnosa tužilje po poslednjem zaključenom ugovoru o radu). Po odredbama Specijalnog zakona, kojim se isključuje opšti radno-pravni režim iz Zakona o radu, propisano je zapošljavanje preuzimanjem sa liste u svrhu ostvarivanja radnog odnosa sa punim radnim vremenom, kao i uslovi pod kojima se radni odnos na određeno vreme u predškolskim ustanovama može zasnovati bez konkursa. Po ovim odredbama radni odnos na određeno vreme zasniva se najkasnije do 31.08. tekuće školske godine, a izričito je isključena mogućnost prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme kako je to propisano odredbom člana 155. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovakvim odredbama isključena je mogućnost primene odredbe člana 37. stav 2. Zakona o radu, koja reguliše maksimalnu dužinu radnog odnosa na određeno vreme na 24 meseca, zbog specifičnosti delatnosti kojom se tužena bavi.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odluku zasnovali na odredbama specijalnog zakona, koji celovitom regulativom isključuje primenu Zakona o radu, kao matičnog zakona u oblasti radnog odnosa.

Materijalno-pravne odredbe na kojima su nižestepeni sudovi zasnovali svoje odluke izričito isključuju mogućnost prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, pa pošto je činjenično utvrđeno da je po poslednje zaključenom ugovoru o radu maksimalna dužina trajanja radnog odnosa bila predviđena do 31.08. tekuće školske 2020/21 godine, pobijana rešenja doneta su u skladu sa merodavnim materijalnim pravom. Prema utvrđenju na kome su zasnovane nižestepene presude, tužena je raspisala konkurs za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme za radno mesto ... na kome tužilja nije učestvovala, pa su neprihvatljivi navodi revizije o zloupotrebi prava tužene, budući da je tužilja radila na poslovima koji nisu bili vremenski oročeni. U utvrđenim okolnostima, kada je tužena prilikom zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme sa tužiljom sadržinu ugovora prilagodila zakonskom rešenju, te pobijanim odlukama konstatovala prestanak radnog odnosa na određeno vreme, ni preostalim navodima revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić