Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je tužilac bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu broj .. od 04.10.2012. godine, na poslovima ... sve do donošenja osporenog rešenja 24.09.2018. godine. Tužiocu je stavljeno na teret da je učinio povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, zato što je dana 13.07.2018. godine izneo iz radnje tuženog MP1 u ..., televizor tuženog marke Hisense X55 A 610 (šifra ...) čija je cena 57.990,00 dinara, koji je odneo kući i to tako što je od računopolagača prodavnice tuženog MP1 u ..., BB zatražio da mu dâ na probu televizor navedene marke, što je šef računopolagač ove prodavnice tuženog odbio da učini bez prethodno zaključenog ugovora o odloženom plaćanju sa tužiocem ili ličnog odobrenja vlasnika – direktora tuženog. Nakon toga, istog dana, posle dogovora između računopolagača prodavnice tuženog MP1 u ... i računopolagača prodavnice tuženog MP3 ..., navedeni televizor je papirološki razdužen u prodavnici tuženog u MP1 u ..., a istim je zadužena prodavnica tuženog MP3 ... u kojoj je rukovodilac bio VV, koji je tužiocu odobrio da uzme na probu predmetni televizor tuženog i to bez prethodno zaključenog ugovora o odloženom plaćanju sa tužiocem i bez ličnog odobrenja vlasnika – direktora tuženog, iako je znao da to nije bila praksa kod tuženog. Nakon toga tužilac je preuzeo televizor, a na poziv tuženog poslodavca isti je vratio 01.08.2018. godine. Upozorenjem tuženog broj .. od 06.08.2018. godine tužilac je upozoren da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, sa rokom od osam dana za izjašnjenje. Tužilac je ovo upozorenje odbio da primi, pa je istaknuto na oglasnu tablu tuženog. Tuženi je doneo osporeno rešenje 24.09.2018. godine, kojim je tužiocu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu otkazao ugovor o radu zbog povrede radne obaveze definisane opštim aktom i ugovorom o radu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu odbijen.

Prema odredbi člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05... 75/14 i 13/17) poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Ugovorom o radu zaključenim između parničnih stranaka predviđeno je da je osnov za otkaz ugovora o radu, između ostalog i ako zaposleni pokuša da iznese ili ako iznese iz poslovnog objekta poslodavca robu, ambalažu za pakovanje robe ili bilo koji artikal vlasništvo poslodavca, kao i iznošenje bilo koje dokumentacije, bez saglasnosti i znanja poslodavca.

Odredbom člana 48. Pravilnika o radu tuženog, propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje u slučajevima utvrđenim zakonom, a naročito ako pokuša da iznese ili iznese iz poslovnog objekta poslodavca robu, ambalažu za pakovanje robe ili bilo koji artikal vlasništvo poslodavca, kao i iznošenje bilo koje dokumentacije, bez saglasnosti i znanja poslodavca.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i citiranih pravnih akata, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu se osporenim rešenjem stavlja na teret, s obzirom da je nesumnjivo utvrđeno da je tužilac 13.07.2018. godine izneo iz radnje tuženog MP1 u ..., televizor tuženog navedene marke i odneo kući, bez prethodno zaključenog ugovora o odloženom plaćanju sa tuženim i bez ličnog odobrenja vlasnika – direktora tuženog. Navedenim ponašanjem tužilac je učinio povredu radne obaveze propisanu opštim aktom i ugovorom o radu. Tužilac po prijemu upozorenja o otkazu, kada je nesumnjivo saznao da mu se stavlja na teret povreda radne obaveze, odnosno postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, nije opravdao svoje ponašanje, niti se izjasnio na upozorenje, te je pravilno odbijen zahtev za poništaj rešenja tuženog.

Imajući u vidu da se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazloženja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, jer se obrazloženjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenju tumačenja prava.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić