.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 952/2024
11.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Mirkov, advokat iz ..., protiv tužene Mesne zajednice „Berbersko – Bolnica“ sa sedištem u Zrenjaninu, koju zastupa punomoćnik Ljubomir Đulina, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2449/23 od 30.11.2023. godine, u sednici veća održanoj 11.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2449/23 od 30.11.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2449/23 od 30.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2449/23 od 30.11.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 7/23 od 08.06.2023. godine kojom je odbjijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.12.2013. godine do 30.09.2018. godine isplati iznos od 660.118,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od pravosnažnosti presude pa do isplate i tužilja obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 77.950,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge za primenu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23- drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni i posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora zbog zastarelosti potraživanja, primenom člana 196. Zakona o radu, uz ocenu da je reč novčanom potraživanju iz radnog odnosa koje zastareva u roku od tri godine od nastanka obaveze.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda, po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi matrijalnog prava i ujednačenoj sudskoj praksi. Odluka Rev2 352/21 od 06.09.2021. godine, priložena uz reviziju, kojom su ukinute presude nižestepenih sudova i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, nije doneta u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna, pa ne pokrepljuje tvrdnje revidenta o neujednačenoj sudskoj praksi koja bi bila razlog za prihvatanje odlučivanja o posebnoj reviziji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj i na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 03.10.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 660.118,95 dinara.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi merodavni revizijski limit, revizija je nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
