Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4125/17 od 26.10.2018. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke, a odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku iz svih razloga propisanih tom zakonskom odredbom.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednčavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav drugi).

Tužba je podneta radi utvrđenja ništavosti rešenja tužene Republike Srbije, Autonomne pokrajne Kosovo i Metohija, Skupštine opštine Đakovica od 18.06.2010. godine o prestanku radnog odnosa tužiocu na radnom mestu ... opštine Đakovica, kao i radi naknade štete – neisplaćenih dela plata, u periodu od 20.12.2010. godine do 02.06.2012. godine. Tužilac se u tužbi pozvao na odluku Ustavnog suda RS Uo br.1065/2010, kojom je utvrđeno da Odluka o raspuštanju skupština opština Podujevo, Đakovica, Suva Reka, Dečani, Prizren, Uroševac i Klina („Službeni glasnik RS“ br.42/10), na osnovu koje je tužiocu prestao radni odnos 18.06.2010. godine, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Drugostepeni sud je irazio stav da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti opšteg akta, moguće je uspostaviti samo po osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, zahtevom za izmenu pojedinačnog pravnog akta, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, jer takav akt (o prestanku radnog odnosa) nije donet. U toj situaciji, tužilac je nepravilnim i nezakonitim radom organa tužene onemogućen da vrši dužnost ... opštine Đakovica, zbog čega ima pravo na naknadu štete za sporni period od 20.12.2010. godine do 02.06.2012. godine, kada bi mu po redovnom toku stvari istekao mandatni period.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su sudovi, prilikom odlučivanja o osnovu odgovornosti zbog nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene, pitanje ove odgovornosti cenili uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnih stavova Vrhovnog kasacionog suda, izraženih u odlukama sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pri čemu sudske odluke priložene uz reviziju ne ukazuju na drugačiji zaključak.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz navedenih razloga proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 29.03.2016. godine, radi poništaja odluke o prestanku radnog odnosa i naknade štete, a revizijom pobijani deo pravnosnažne presude iznosi 1.300.588,58 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu čl. 404. i 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić