U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Todorović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1757/17 od 19.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 04.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1757/17 od 19.12.2018. godine tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 453/14 od 12.01.2017. godine u stavu prvom i trećem izreke.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 37.428,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 453/14 od 12.01.2017. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih dnevnica za period od 25.01.2009. godine do 25.01.2012. godine ukupan iznos od 79.642,00 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužica kojim je tražio da se tužena obaveže da mu isplati na ime manje isplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora za period od 01.02.2009. godine od 25.01.2012. godine ukupnan iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 238.385,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1757/17 od 19.12.2018. godine, stavom prvim izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 453/14 od 12.01.2017. godine u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tužena isplati na ime neisplaćenih dnevnica ukupan iznos od 79.642,00 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, pa je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na članove 403. stav 2. tačka 2. i član 404. Zakona o parničnom postupku.

U ovom postupku tužba je podneta 24.01.2012. godine, a ranija prvostepena presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1401/2014 od 16.07.2014. godine, pa se u ovom postupku primenjuje važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona. S obzirom da je pobijanom drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda i odlučeno o tužbenom zahtevu, revizija je dozvoljena prema noveliranom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tužene na radnom mestu policajca sa mestom rada u Policijskoj stanici u ..., PU ... . U spornom periodu od 25.01.2009. godine do 25.01.2012. godine, tužilac je u okviru radnog vremena bio radno angažovan na obavljanju posebnih zadataka van teritorije Policijske stanice ... ukupno 87 dana. Za navedeni period tužiocu su isplaćene dnevnice za angažovanje na posebnim zadacima samo za mesece avgust- decembar 2011. godine. dok ukupan iznos neisplaćenih dnevnica za radno angažovanje na posebnim zadacima van teritorije policijske stanice ... (službeno putovanje u zemlji) iznosi ukupno 79.642,00 dinara, prema nalazu veštaka finansijske struke na koji stranke nisu imale primedbe u toku postupka. Taj iznos dosuđen je prvostepenom presudom tužiocu kao naknada štete zbog neisplaćenih dnevnica, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Pobijanom drugostepenom presudom preinačena je prvostepena presuda i odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu potraživanih neisplaćenih dnevnica iz razloga što po oceni drugostepenog suda tužilac nije dokazao da je podnosio putne izveštaje u odnosu na svaki službeni put van mesta rada, kao i da se nije pisanim putem obratio rukovodiocu organa radi ostvarivanja prava na dnevnicu, niti je zbog „ćutanja administracije“ pokrenuo upravni spor.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je u pobijanoj drugostepenoj presudi pogrešno primenjeno materijano pravo kada je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan u navedenom delu.

Tužilac je zaposlen u MUP-u i ima status državnog službenika, pa se o njegovom pravu na naknadu troškova vezanih za rad odlučuje primenom Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ 62/06 ... 99/10) koji u članu 37. stav 1. propisuje da državni službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada, za vreme koje je proveo na službenom putu u zemlji ili inostranstvu, za smeštaj i ishranu dok boravi na terenu i naknadu troškova koji su izazvani privremenim ili trajnim premeštajem u drugo mesto rada. Stavom 2. ovog člana propisano je da se uslovi za naknadu troškova, njihova visina i način na koji se ostvaruju propisuju Uredbom Vlade. Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ 98/07) u članu 3. je propisano da se državnom službeniku i namešteniku naknađuju troškovi prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom odnosno međugradskom saobraćaju. Prema članu 9. stav 1. Uredbe, državnom službeniku i namešteniku isplaćuje se dnevnica za službeno putovanje u zemlji koja iznosi 5% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan polaska na službeno putovanje. Prema članu 2. Uredbe, državnom službeniku ili namešteniku kome je obezbeđena besplatna ishrana, dnevnica za službeno putovanje u zemlji umanjuje se za 80%.

Iz citiranih odredaba proizilazi da je tužena u obavezi da tužiocu kao državnom službeniku naknadi troškove dnevnica za vršenje posebnih zadataka van teritorije radnog mesta na koje je bio raspoređen, s obzirom da je nalazom i mišljenjem veštaka utvrđeno da mu za sporni period nije bio u celini isplaćen pripadajući iznos dnevnica. Stoga je pobijana drugostepena presuda preinačena tako što je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda kao u stavu prvom izreke ove presude, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Kako je tužilac uspeo u postupku po reviziji, primenom odredbi člana 153. ,154. i 165. ZPP dosuđeni su mu troškovi revizijskog postupka u ukupnom iznosu od 37.428,00 dinara na teret tužene, i to za sastav revizije 12.000,00 dinara i za taksu na reviziju i odluku 25.428,00 dinara, sve prema važećoj advokatskoj i sudskoj tarifi.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić