Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3852/21 od 25.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđeno rešenje sadržano u stavu prvom izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i tužba u delu kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 15.10.2009. godine do 31.07.2015. godine odbačena kao neblagovremena. Stavom trećim izreke, odbijena je žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda u delu stavova četvrtog, petog i šestog izreke. Stavom četvrtim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu sedmom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu stavova drugog i trećeg izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu u pobijanom delu u skladu sa članovima 441. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti ovaj sud nalazi propuste u postupanju koji bi predstavljali povredu postupka od strane drugostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je faktički obavljala poslove ... za potrebe ambasadora u Rezidenciji BB u Beogradu, koje radno mesto nije bilo sistematizovano kod tuženog. Vezano za ovaj rad, između stranaka je zaključen ugovor o pružanju usluga generalnog čišćenja prostora rezidencije, pripadajućeg nameštaja i opreme na određenoj adresi, za mesečnu naknadu od 500 evra, za vremenski period od 01.01.2014. godine do 31.12.2014. godine. Ovim ugovorom predviđena je za slučaj eventualnog spora jurisdikcija i nadležnost sudova Republike Srbije. Od strane otpravnika poslova Ambasade, tužilja je obaveštena da će poslove obavljati do dolaska novog ambasadora, što je i realizovano tako što joj je dana 31.07.2015. godine saopšteno da više neće raditi. Za vreme obavljanja rada tužilji je isplaćivan jedino ugovoreni iznos od 500 evra mesečno. Zaposleni u Ambasadi su pored zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ostvarivali i pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu u delu zahteva za utvrđenje postojanja radnog odnosa koji je postavljen podneskom od 20.02.2017. godine, te tužbu odbacio iz razloga što je faktički rad prestao 31.07.2015. godine, a tužilja u prekluzivnom roku od 60 dana iz člana 195. Zakona o radu nije zatražila sudsku zaštitu. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev u delu za vraćanje na rad i za isplatu naknade štete u visini zarade za period od 01.08.2015. godine do 29.02.2016. godine, nalazeći da bi ovo bile posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa po članu 191. Zakona o radu, što u konkretnom slučaju nije ispunjeno. Tužbeni zahtev u delu za isplatu regresa za 2012, 2013. i 2014. godinu, odnosno naknadu štete zbog neisplaćenog regresa za 2015. godinu, sudovi su odbili s pozivom na član 118. Zakona o radu, nalazeći da u zaključenom ugovoru među strankama ne postoji odredba koja bi joj davala pravo na ovo primanje, niti je ona dokazala visinu naknade koju traži za 2015. godinu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tužbu u delu za utvrđenje radnog odnosa odbacio, a u preostalom delu odlučio da je tužbeni zahtev neosnovan.

Navodima revizije tužilja ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenja odlučnih činjenica da osim za period 01.01.2014. godine do 31.12.2014. godine ona nije imala regulisan radno-pravni odnos uspostavljen faktičkim radom u ambasadi tuženog u Beogradu, niti da je sve vreme ona obavljala poslove ..., koje radno mesto aktom o sistematizaciji radnih mesta tuženog nije predviđeno. Stoga, kada je tužilja imala saznanja pod kojim uslovima se radno angažuje, da tuženi na osnovu svojih opštih akata nema pravnu mogućnost da sa njom zasnuje radni odnos, te kada joj je predočeno da će joj radno angažovanje prestati nakon dolaska novog ambasadora, ne mogu se prihvatiti navodi revizije da su ispunjeni uslovi za preobražaj rada tužilje u radni odnos. Osim toga, tužilja je nakon isteka zakonskog roka od 60 dana podnela zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa, pa je drugostepenom presudom njena pasivnost pravilno sankcionisana u skladu sa članom 391. stav 2. ZPP. Pošto ne postoji radni odnos tužilje, pravilno je odbijen tužbeni zahtev za činidbu i isplatu kao predviđenim posledicama nezakonitog prestanka radnog odnosa po članu 191. Zakona o radu, odnosno za isplatu regresa kao prava iz radnog odnosa po članu 118. stav 2. tačka 6. istog zakona.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić