U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužioca I.M. iz B.P., čiji je punomoćnik P.J., advokat iz B.P., protiv tuženog F. DOO iz B.P., čiji su punomoćnici U.K. i D.M., advokati iz N.S., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 broj 542/14 od 22.08.2014. godine, u sednici održanoj 21.01.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

I ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br.542/14 od 22.08.2014. godine.

II ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na revizizju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Bačkoj Palanci, P1 br.345/13 od 06.11.2013. godine, usvojen je tužbeni zahtev, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog br.145/13 od 28.01.2013. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, pa je tuženi obavezan da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi ga na radno mesto na kojem je radio pre donošenja pobijanog rešenja ili na drugo odgovarajuće radno mesto, kao i da mu naknadi troškove postupka od 132.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br.542/14 od 22.08.2014. godine, navedena prvostepena presuda je preinačena tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog br.145/13 od 28.01.2013. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu i da se tuženi obaveže da ga vrati u radni odnos i rasporedi na radno mesto na kojem je radio pre donošenja rešenja ili na drugo odgovarajuće radno mesto. Preinačena je odluka o troškovima postupka tako što je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka odibjen, a on je obavezan da tuženom na ime naknade troškova postupka isplati 88.500,00 dinara, kao i troškove sastava žalbe od 33.000,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova ovog odgovora.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana. Donošenjem pobijane presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navod da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, je bez uticaja jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti na osnovu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, radeći na radnom mestu operater transportnog mosta u proizvodno-tehničkom sektoru. Dana 30.10.2012. godine, radeći u prepodnevnoj smeni dobio je radni zadatak od smenovođe tuženog da premesti transportni most sa transportnom trakom M12 koji se nalazi u magacinu 3 i da ga pripremi za predstojeći istovar. Tužilac je otišao do komandnog mesta gde se nalazi džojistik za pomeranje transportnih mostova sa transportnim trakama i pokušao da ovim pomeri transportni most M12, ali u tome nije uspeo, o čemu je obavestio smenovođu, a ovaj je šefa održavanja kod tuženog, koji je poslao bravara N.D. da ustanovi kvar i da isti otkloni. Kada je bravar došao, tužilac je po njegovom nalogu, u dva navrata pokušao da pomoću džojistika pokrene transportni most M12, ali bezuspešno. Nakon konstatovanja kvara, bravar je skinuo ploču na kojoj se nalazi jedan točak sa oštećenim ležajem, kako bi u radionici izvršio zamenu oštećenog ležaja. Dok se on udaljavao od mosta gde je skinuo navedenu ploču, tužilac je pomoću džojistika pokrenuo transportni most M12, usled čega je došlo do njegovog pada na sirovinu koja se nalazila u magacinu ispod mosta. Praksa kod tuženog je bila da popravke na transportnim mostovima i trakama vrše bravari i električari, a da im u tome pomažu odnosno asistiraju operateri na transportnom mostu. Tuženi je 05.11.2012. godine, formirao Komisiju za utvrđivanje postojanja štete, njene visine i okolnosti pod kojima je šteta nastala, o čemu je Komisija sačinila zapisnik 08.11.2012. godine u kojem je između ostalog, navedeno da je tužilac odgovoran za nastalu havariju, zato što je neodgovorno pokrenuo traku iako je znao da je demontiran jedan točak, čime je izvršio tešku povredu radne discipline i pričinio materijalnu štetu u iznosu od 10.000 evra, onemogućio istovar sirovine i ugrozio kako svoj tako i živote radnika koji su se nalazili u magacinu sirovine. Zbog toga je tuženi tužiocu 11.01.2013. godine uručio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu; a potom je 28.01.2013. godine doneo pobijano rešenje, kojim mu je otkazao ugovor o radu na osnovu člana 179. st.1, tačke 2. i 3. Zakona o radu, u vezi članova 82. tačka 1. i člana 15. Kolektivnog ugovora i člana 17. Ugovora o radu – neizvršenje, odnosno neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršenje obaveza i dužnosti predviđenih ugovorom o radu, odnosno nemarno korišćenje sredstava rada. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka mašinske struke utvrđeno je da je prilikom vršenja popravke transportnog mosta bilo neophodno isključiti napon u elektro ormaru, putem odgovarajućeg prekidača i na odgovarajući način mehanički obezbediti mesto opravke demontiranog točka, što je bravar tuženog N.D., predmetnom prilikom propustio da učini. S tim da sama demontaža jednog oslonog točka bez drugih uticaja, na primer vibracije ili pokretanja mosta, verovatno ne bi dovela do spadanja transportnog mosta. Takođe je utvrđeno da je osiguravač DDOR N.S. isplatio tuženom iznos od 1.280.668,00 dinara, na ime naknade štete koju je ovaj pretrpeo usled ovog štetnog događaja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, zaključivši da je pobijano rešenje o otkazu doneto nezakonito, jer je do pada transportnog mosta M12, došlo propustom bravara tuženog, koji je pre opravke kojom je rukovodio, propustio da isključi komandni napon i da to mesto obezbedi na odgovarajući način, zbog čega se ponašanje tužioca ne može kvalifikovati kao neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršenje radnih dužnosti, kao ni necelishodno i nemarno korišćenje sredstava rada, u smislu člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu.

Pravilno je i po nalaženju ovoga suda drugostepeni sud zaključio da čak i da se navedeni propusti obezbeđivanja mesta popravke transportnog mosta M12, mogu pripisati propustu bravara koji je tom prilikom rukovodio opravkom, da je bez obzira na to, tužilac taj koji je predmetnom prilikom džojistikom pokrenuo traku bez dobijenog naloga za to od bravara, koji je opravkom rukovodio, iako je video i znao da je izvršena demontaža jednog oslonog točka kolica i tako je svojom grubom nepažnjom doveo do pada transportnog mosta M12. Time je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. u vezi članova 82. tačka 1. i 15. Kolektivnog ugovora i člana 17. Ugovora o radu, s obzirom da je grubom nepažnjom učinio povredu radne obaveze - nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih dužnosti i nemarnog korišćenja sredstava. Zbog čega je pravilno zaključio da je sa tog razloga pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito doneto.

Tužilac je svojim ponašanjem predmetnom prilikom učinio akt grube nepažnje, pa zato nije osnovan njegov revizijski navod da u konkretnom slučaju nije ispunjen drugi kumulativni uslov za donošenje pobijanog rešenja primenom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, zbog nepostojanja krivice zaposlenog.

Bez uticaja je revizijski navod tužioca da tuženi predmetnom prilikom nije pretrpeo štetu jer mu je osiguravajuće društvo naknadilo štetu nastalu zbog predmetnog događaja, s obzirom da je pobijano rešenje o otkazu doneto sa drugih razloga.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu I izreke presude.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, to je odlučeno kao u stavu II izreke na osnovu člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.