Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 961/2023
26.04.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Dragane Marinković i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Simonović, advokat iz ..., kao pravnih sledbenika sada pokojne tužilje GG iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva privrede – Agencije za vođenje sporova u potupku privatizacije sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Marija Ivanović, advokat iz Beograda, radi naknade štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1360/2017 od 19.05.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 26.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1360/2017 od 19.05.2017. godine u delu stava prvog izreke, kojim je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1942/16 od 18.12.2016. godine u stavovima četvrtom i devetom izreke.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1360/2017 od 19.05.2017. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1942/16 od 18.12.2016.godine u stavovima četvrtom i devetom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1360/2017 od 19.05.2017. godine, odbijene su žalbe tužilaca i tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1942/16 od 08.12.2016. godine, između ostalog, u stavu četvrtom izreke, kojim je tužena obavezana da sada pokojnoj tužilji GG na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih regresa za 2009. – 2012. godinu isplati bliže označene iznose sa kamatom, u stavu devetom izreke kojim je odbijen protivtužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos isplaćene otpremnine od 860.180,00 dinara, čije vraćanje je naloženo stavom osmim izreke, za vremenski period od 01.09.2009. godine do 28.01.2016. godine.

Protiv navedenog dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči po članu 404. ZPP kao o izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom u pobijanom delu odlučeno je o pravu tužilje na naknadu štete u visini pripadajućeg regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao posledici nezakonite odluke poslodavca o otkazu ugovora o radu po članu 191. Zakona o radu. Odbijen je protivtužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos isplaćene otpremnine prilikom nezakonitog otkazivanja ugovora o radu, koji iznos je tužilja obavezana da vrati kao posledicu poništaja otkaza, za vremenski period od vremena prijema novca do podnošenja protivtužbe, iz razloga što je tek podnošenjem protivtužbe nastupila nesavesnost tužilje.

Odluke nižestepepenih sudova ne odstupaju od sudske prakse u primeni prava u postupcima za naknadu štete, koja je posledica nezakonitog otkaza u spornom vremenskom periodu u kome je važio Zakon o radu u tekstu sadržanom u „Službenom glasniku RS“ br. 24/05 ... 54/09. Tužena uz reviziju ne prilaže pravnosnažne odluke kao dokaz o nejednakom postupanju u sličnim, odnosno bitno istovrsnim situacijama, što bi nalagalo obavezu ujednačavanja sudske prakse. Ne postoji ni pravno pitanje od opšteg interesa, niti pravno pitanje u interesu ravnopravnosti građana, pa je odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP i našao da revizija nije dozvoljena.

U parnicama iz radnih odnosa, u kojima se zahtev odnosi na novčanu isplatu, za dozvoljenost revizije merodavan je opšti zakonski režim za imovinskopravne sporove.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 27.01.2015. godine, vrednost predmeta spora je u skladu sa članom 28. Zakona o parničnom postupku ( vrednost glavnog zahteva) iznosi 63.756,89 dinara, pa je odluka u stavu drugom izreke doneta na osnovu člana 413. ZPP.