Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 962/2022
06.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilja AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, sve iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zorica Marković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Gradac“ Čačak, radi naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3686/20 od 04.11.2021. godine, u sednici održanoj 06.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3686/20 od 04.11.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3686/20 od 04.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 53/20 od 14.10.2020. godine, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilja kojima su tražile da se obaveže tuženi da im za period od 01.10.2015. godine do 01.10.2017. godine, na ime neisplaćene naknade za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora, isplati pojedinačne opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao kao neosnovani, te da im na navedene iznose izvrši i uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kod nadležnih fondova za uplatu doprinosa i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3686/20 od 04.11.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja, potvrđena prvostepena presuda i odbijen kao neosnovan zahtev tužilja za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavile tužilje, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da su tužbeni zahtevi neosnovani. O ovom pravu tužilja, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom i usvojenim stavom od 12.03.2019. godine, da koeficijent plate za zaposlene u javnim preduzećima sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Iz tih razloga, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 03.01.2018. godine, a označena vrednost predmeta spora u uvodu prvostepene presude je 800.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić