U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Novković, advokat iz ..., protiv tuženog Zdravstvenog centra Vranje, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 387/2020 od 02.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 387/2020 od 02.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 387/2020 od 02.02.2021. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju P1 1084/18 od 09.12.2019. godine, tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključen 26.10.2018. godine između parničnih stranaka, da se utvrdi da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima i radnim zadacima medicinskog tehničara počev od 01.10.2018. godine, da se naloži tuženom da tužilju vrati na poslove i radne zadatke medicinskog tehničara ili drugo radno mesto u skladu sa stručnom spremom tužilje, kao i da se obaveže tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 80.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija može izjaviti, navodima revizije se određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u periodu od 13.06.2017. godine do 30.09.2018. godine tužilja je od strane tuženog bila radno angažovana na osnovu 7 sukcesivno zaključivanih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova – medicinskog tehničara u Prihvatnom centru za izbeglice u ... (van objekta i prostorija tuženog).

Ugovori su bili zasnovani na članu 197. Zakona o radu i članu 4. Ugovora o saradnji u vezi pružanja medicinske pomoći izbeglicama i licima u potrebi za međunarodnom zaštitom, zaključenog 12.06.2017. godine između Danskog saveta za izbeglice i tuženog. Tom ugovornom odredbom tuženi je preuzeo obavezu prema Danskom savetu za izbeglice da će za potrebe pružanja medicinske pomoći izbeglicama i licima u potrebi za međunarodnom zaštitom u Prihvatnom centru za izbeglice u ... angažovati patronažne sestre, zaključiti sa njima odgovarajuće ugovore, organizovati njihov rad i preduzeti sve druge neophodne aktivnosti radi pravovremenog i adekvatnog pružanja medicinske pomoći.

Poslovi koje je tužilja obavljala po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima su poslovi koji nisu sistematizovani aktom tuženog o organizaciji i sistematizaciji poslova, što među strankama nije bilo sporno.

Po isteku važenja poslednjeg ugovora od 29.06.2018. godine (zaključenog za period radnog angažovanja od 01.07.2018. godine do 30.09.2018. godine), tužilja je nastavila obavljanje istih poslova u periodu od 01.10.2018. godine do 26.10.2018. godine bez zaključenog ugovora, kada je sa tuženim zaključila Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova (osmi po redu) za period od 01.10.2018. godine do 31.12.2018. godine.

Tužbeni zahtev zasnovan je na tvrdnji tužilje da je, kod činjenice da je od 01.10.2018. godine do 26.10.2018. godine radila bez zaključenog ugovora, primenom člana 32. stav 2. Zakona o radu, po sili zakona zasnovala radni odnos na neodređeno vreme dana 01.10.208. godine, usled čega je ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 26.10.2018. godine (zaključen retroaktivno za period od 01.10.2018. godine do 31.12.2018. godine) ništav.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nakon ocene da su ispunjeni uslovi za aktiviranje pravne fikcije postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme iz člana 32. Zakona o radu, jer je tužilja bez zaključenog ugovora u pismenom obliku dana 01.10.2018. godine nastavila sa radom kod tuženog (na istim poslovima na kojima je od 13.06.2017. godine po zaključenim ugovorima kontinuirano radila) i tako radila do 26.10.2018. godine kada je tuženi sa njom zaključio Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, kojim je indirektno priznao rad tužilje u trajanju od 26 dana bez ugovora, imajući u vidu da je ugovor zaključen retroaktivno za period od 01.10.2018. godine do 31.10.2018. godine. Iz navedenog, prema stanovištu prvostpenog suda, proizlazi nezakonitost ugovora zaključenog sa tužiljom 26.10.2018. godine, jer je tužilja do zaključenja ovog ugovora u 2017. i 2018. godini radila znatno duže od zakonom propisanog roka od 120 radnih dana, a dana 01.10.2018. godine su se stekli uslovi za utvrđenje radnog odnosa na neodređeno vreme, pa je tuženi obavezan da tužilju vrati na rad na poslove i radne zadatke medicinskog tehničara ili na drugo odgovarajuće radno mesto u skladu sa njenom stručnom spremom.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, drugostepeni sud je, pravilnom primenom materijalnog prava, ocenio da tužbeni zahtev nije osnovan, zbog čega je prvostepenu odluku preinačio i tužbeni zahtev odbio.

Prema odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“,br. 24/2005...113/2017) radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Odredbom člana 32. stav 2. istog Zakona je propisano da se, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku, smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Zakonom o radu su, kao rad van radnog odnosa, definisani privremeni i povremeni poslovi, tako što je članom 197. propisano da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku (stav 2.).

Pravnu prirodu ugovora ne određuje samo njegov naziv, već i suština pravnog odnosa koji je njime zasnovan. U pogledu prava, obaveza i odgovornosti ugovornih strana iz ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, imaju se primeniti odredbe zaključenog ugovora.

Zaključivanjem i izvršenjem takvih ugovora sa tužiljom jasno je izražena saglasnost volja ugovornih strana u pogledu njenog angažovanja van radnog odnosa, tim pre što poslovi koje je obavljala po osnovu zaključenih ugovora nisu predviđeni Pravilnikom o sistematizaciji tuženog. Ugovori su zaključeni na osnovu člana 197. Zakona o radu i člana 4. Ugovora o saradnji u vezi pružanja medicinske pomoći izbeglicama i licima u potrebi za međunarodnom zaštitom, zaključenog 12.06.2017. godine između Danskog saveta za izbeglice i tuženog, prema kom je tuženi preuzeo obavezu prema Danskom savetu da angažuje patronažne sestre i sa njima zaključi odgovarajuće ugovore, organizuje njihov rad i preduzme sve druge neophodne aktivnosti radi adekvatnog pružanja medicinske pomoći. U skladu sa tim predmet ugovora zaključenih sa tužiljom je upravo pružanje medicinske pomoći navedenim licima u periodima na koji su ugovori zaključeni.

Kako je ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova poseban imenovani ugovor, kojim se zasniva ugovorni odnos između poslodavca i određenog lica, radno angažovanje po osnovu takvog ugovora se ne može smatrati radnim odnosom, zbog čega se takav ugovor ne može konvertovati u ugovor o radu na neodređeno vreme, bez obzira na to što tužilja od 13.06.2017. godine, kada je radno angažovana po osnovu prvog od više sukcesivno zaključivanih ugovora, nije imala prekide u radu, a što je pravilno utvrdio i obrazložio i drugostepeni sud u pobijanoj odluci.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić