.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 964/2022
19.05.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Gordane Komnenić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Sarić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Đorđe Natošević“ iz Novog Sada, koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2538/21 od 04.11.2021. godine, u sednici održanoj 19.05.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2538/21 od 04.11.2021. godine, tako što se odbija žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 519/21 od 01.07.2021. godine, a zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka se ODBIJA.
OBAVEZUJE SE tužilja da tuženoj naknadi revizijske troškove u iznosu od 18.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 519/21 od 01.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj za period od 01.01.2018. godine do 31.01.2021. godine, isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada, regresa za korišćenje godišenjeg odmora i zakonske zatezne kamate iznose bliže određene ovim stavom izreke, kao i troškove parničnog postupka sa kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 38.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je stavom trećim izreke tužilja oslobađena obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2538/21 od 04.11.2021. godine, preinačena je prvostepena presuda u odbijajućem delu, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i tužena obavezana da tužilji za period od 01.01.2018. godine do 31.01.2021. godine, isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada, regresa za korišćenje godišenjeg odmora i zakonske zatezne kamate iznose bliže određene ovim stavom izreke, kao i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka i obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 48.000,00 dinara, sa kamatom. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) i našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima drugih povreda odredaba parničnog postupka.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u spornom periodu bila zaposlena kod tužene i obavljala je poslove ... Tužena joj je obračunavala i isplaćivala platu tako što je osnovicu, koju utvrđuje Vlada Republike Srbije, množila sa koeficijentom radnog mesta tužilje, koji je iznosio 6,30, nakon čega je celokupno obračunatu platu sa uvećanjima i naknadama upoređivala sa minimalnom zaradom i po potrebi popunjavala do iznosa minimalne zarade. Na obračunskim listama plate za tužilju nisu iskazivane naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kao posebne stavke.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, odbio tužbeni zahtev tužilje.
Drugostepeni sud je preinačio takvu odluku i usvojio tužbeni zahtev, smatrajući da tužilji u spornom periodu nisu isplaćivane naknade na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, s obzirom na to da kada se koeficijent tužilje pomnoži sa cenom rada, plata nije odgovarala ni visini minimalne zarade, iz čega proizlazi da u koeficijentu za obračun plate tužilji nisu bile sadržane predmetne naknade.
Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužilje.
Odredbom člana 1. stav 1. tačka 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01 ... 21/16) koji se primenjuje i na škole-ustanove osnovane radi obezbeđivanja i ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti obrazovanja, propisano je da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja izeđu ostalih i zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Članom 4. stav 2. istog zakona, propisano je da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Koeficijenti za obračun i isplatu plate zaposlenih u školama određeni su Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 44/01 sa izmenama). Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikati zaključili su Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ br. 21/15 i 92/20) kojim su pored ostalog uredili prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika, kojima se sredstva za plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Međutim, imajući u vidu da istim nije ugovoreno i pravo zaposlenih na isplatu naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, proizlazi da kada su u pitanju navedene naknade na zaposlene u školama se primenjuju odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ovim zakonom je propisano da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, kao i da sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Takođe, iako se iz koeficijenta osnovne plate za tužilju od 6,30, i u isplatnim listama, ne vidi koji procenat ili nominalni iznos predstavljaju navedene naknade, sama ta činjenica ne stvara osnov za njihovu isplatu na način kako su to nižestepeni sudovi utvrdili (parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora i Posebnog kolektivnog ugovora za osnovne škole iz 1999. godine), niti podrazumeva da deo koeficijenta tužilje pouzdano ne sadrži predmetne troškove. Kod ovako utvrđene činjenične i pravne situacije, po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužilja nema pravo na tražene naknade, kako je pravilno zaključio i prvostepeni sud, jer joj je tužena platu obračunavala i isplaćivala u skladu sa utvrđenim koeficijentom (u kojem su prema zakonskoj odredbi sadržani dodaci za ishranu i regres), zbog čega je pobijana presuda preinačena, a prvostepena presuda potvrđena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Tužena je uspela u revizijskom postupku, te je tužilja obavezana da joj naknadi i ove troškove u iznosu od 18.000,00 dinara, za sastav revizije, prema Tarifi o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12...37/21), primenom člana 165. stav 2. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
