U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Rakić, advokat u ..., protiv tužene JP „Srbijašume“ iz ..., ŠG „Severni Kučaj“ iz ..., koga zastupa Dušan Mladenović, advokat u ..., radi utvrđenja radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 1075/15 od 14.01.2016. godine, u sednici veća održanoj 15.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 1075/15 od 14.01.2016. godine i presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo broj P1 146/14 od 24.03.2015. godine, tako što se USVAJA tužbeni zahtev tužilje i utvrđuje da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.04. 2014. godine, pa se obavezuje tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi je u skladu sa njenom stručnom spremom i radnim sposobnostima u roku od osam dana i da joj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 98.250,00 dinara, u roku od 15 dana.

U preostalom delu revizija tužilje se kao neosnovana ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 1075/15 od 14.01.2016. godine je odbijena kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo broj P1 146/14 od 24.03.2015. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima ..., te da se obaveže tuženi da je vrati na poslove ... u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 16.500,00 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o osnovanosti revizije tužilje ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i ocenio je da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju povredu revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilja je kod tuženog radila po osnovu više ugovora o radu i ugovora o povremenim i privremenim poslovima. Zaključeni su sledeći ugovori: 1) ugovor o radu na određeno vreme od šest meseci za period od 05.03.2012. do 05.09.2012. godine; 2) ugovor o radu na šest meseci za period od 24.09.2012. do 24.03.2013. godine; 3) ugovor o privremenim i povremenim poslovima u trajanju od jednog meseca za period od 29.03.2012. do 30.04.2013. godine; 4) ugovor o privremenim i povremenim poslovima u trajanju od 24 dana za period od 07.05.2013. godine do 31.05.2013. godine; 5) ugovor o privremenim i povremenim poslovima za period od 03.06. do 30.06.2013. godine; 6) ugovor o povremenim i privremenim poslovima na mesec dana od 01.08.2013. godine do 31.08.2013. godine; 7) ugovor o radu na šest meseci za period od 20.08.2013. godine do 20.02.2014. godine (ugovor je zaključen u momentu dok je trajao prethodni ugovor o privremenim i povremenim poslovima); 8) u periodu od 03.03.2014. godine do 17.03.2014. godine tužilja je radila bez ugovora i 9) ugovor o privremenim i povremenim poslovima na 23 dana za period od 18.03.2014. do 31.03.2014. godine. Nakon tog perioda tužilja više nije radila kod tuženog. U ugovoru o radu od 20.08.2013. do 20.02.2014. godine je ugovoreno da će tužilja raditi na radnom mestu ..., a u ugovorima o obavljanju privremenih i povremenih poslova je ugovoreno da će raditi na poslovima pri službi za finansije i računovodstvo. U periodu kada je radila bez ugovora od 03.03.2014. do 17.03.2014. godine tužilja je obavljala rad na poslovima ....

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje jer su zaključili da je tužilja poslednji ugovor o radu na određeno vreme sa tuženim zaključila 16.08.2013. godine za rad u trajanju od šest meseci počev od 20.08.2013. godine do 20.02.2014. godine kada joj je prestao radni odnos, a da je potom zaključivala ugovore o obavljanju povremenih i privremenih poslova kojim ugovorima nije zasnivala radni odnos. Radi se o ugovoru regulisanim članom 197. Zakona o radu kojim je predviđeno da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Zaključili su da rad tužilje bez ugovora od 03.03.2014. do 17.03.2014. godine nije imao elemente radnog odnosa i da nisu ispunjeni uslovi iz člana 37. stav 4. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Naveli su da je značajna okolnost to što je tužilja pre prestanka radnog odnosa kod tuženog imala zaključene ugovore o obavljanju povremenih i privremenih poslova, odnosno obavila faktički rad, a da je poslednji ugovor o radu na određeno vreme izvršen 20.02.2014. godine. Ugovori o privremenim i povremenim poslovima nisu ugovori kojima se zasniva radni odnos, pa oni ne mogu da dovedu do pretvaranja radnog odnosa iz određenog u radni odnos na neodređeno vreme, a što je uslov u članu 37. stv 4. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište nižestepenih sudova.

Članom 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005 i 61/2005) je propisano da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i slično za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Pod prekidom se ne smatra prekid kraći od 30 dana (član 37. st. 1. i 2.). Članom 197. Zakona o radu je propisano da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povoremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije.

Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je tuženi kao poslodavac kombinacijom ugovora o radu i ugovora o privremenim i povremenim poslovima zapošljavao tužilju na istim poslovima i radnim zadacima u računovodstvu. Tuženi je kršio navedene zakonske odredbe jer je očigledno da je kao poslodavac imao potrebu za radom tužilje u dugom vremenskom periodu pa je zaključivao ugovore na određeno vreme, odnosno ugovore o privremenim i povremenim poslovima. Zloupotreba prava od strane poslodavca je zabranjena, te imajući u vidu činjenicu da je tužilja neprekidno kod tuženog radila duže od dve godine sa ponekim prekidima kraćim od 30 dana, a da je poslodavac zloupotrebljavao Zakon o radu, proizilazi zaključak da su se steli uslovi iz člana 37. stav 4. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određenog vremena u radni odnos na neodređeno vreme.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za preobražaj radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme, pa je na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu tužilja vraćena na rad kod tužene sa obavezom tužene da je rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Utoliko je revizija tužilje kao osnovana usvojena.

Međutim, tužilja neosnovano zahteva da je sud vrati na poslove šefa računovodstva budući da se takvim zahtevom traži raspored radnika na tačno određeno radno mesto, što nije u nadležnosti suda, već je dužnost poslodavca da je rasporedi u skladu sa njenom stručnom spremom i radnim sposobnostima. U ovom delu je revizija tužilje odbijena kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. i 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio nižestepene presude, to je na osnovu člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio i o troškovima parničnog postupka, pa je obavezao tuženog da tužilji nadoknadi troškove za sastav tužbe u iznosu od 16.500,00 dinara, za pristup punomoćnika na četiri održana ročišta po 18.000,00 dinara i za pristup punomoćnika na jedno neodržano ročište u visini od 9.750,00 dinara, što ukupno iznosi 98.250,00 dinara. Tužilji se ne dosuđuju troškovi sastava žalbe i revizije, jer nije postavila opredeljeni zahtev za isplatu tih troškova (član 163. st. 1. i 2.). Troškovi su odmereni na osnovu člana 153, 154. i 163. Zakona o parničnom postupku i u skladu sa važećom Advokatskom tarifom.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić