Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na poslovima ... u skladu sa odredbama ugovora o radu br. .. od 15.07.2015. godine, u kome je konstatovano da je tužilac i ranije radio kod tuženog po ugovoru o radu br. .. od 04.05.2006. godine, sa aneksom od 10.12.2007. godine. Tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog otkazom ugovora o radu rešenjem br. .. od 26.09.2016. godine, primenom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu. Tužiocu je stavljena na teret povreda radne obaveze što je kao ... 01.07.2016. godine nepravilno izdavao, naplaćivao, prepravljao ili falsifikovao prevozne isprave i druga dokumenta na relaciji ... – ... . Izreka ovog rešenja se odnosi na tužioca, ali iz sadržine obrazloženja sledi da je zaposlenom, ali ne tužiocu, već drugom zaposlenom, BB dostavljen dopis sa dokazima na koje se direktor tuženog pozvao u upozorenju od 12.08.2016. godine i da je navedenog dana zaposlenom dostavljeno upozorenje u kome je navedeno da mu može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu, s tim da je isti činjenični opis povrede koja se tužiocu stavlja na teret. Iz upozorenja zaposlenom na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze br. .. od 12.08.2016. godine, koje je navedeno u obrazloženju osporenog rešenja, proizlazi da je naslovljeno na BB, na zaposlenog koji se pominje u obrazloženju osporenog rešenja i na istom nema potpisa zaposlenog. Zaključkom o ispravci greške u rešenju br. .. od 26.09.2016. godine donetog 12.07.2018. godine, menja se obrazloženje osporenog rešenja u delu kojim se navodi ime drugog zaposlenog i to umesto BB sada označava tužilac AA, sa obrazloženjem da se radi o tehničkoj grešci prilikom izrade istog. Drugostepeni sud je utvrdio da je postojao otkazni razlog koji je tužiocu stavljen na teret osporenim rešenjem.

Prvostepeni sud, s obzirom da je poništio, kao nezakonito osporeno rešenje tuženog, zaključio je da je osnovan zahtev tužioca za vraćanje na rad i usvojio ovaj zahtev tužioca, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, pošto je utvrdio da je postojao osnov da tužiocu kod tuženog prestane radni odnos, ali da je prilikom donošenja osporenog rešenja poslodavac postupio suprotno članu 180. Zakona o radu, poništio, kao nezakonito osporeno rešenje tuženog, a odbio, kao neosnovan zahtev tužioca za vraćanje na rad i obavezao tuženog da tužiocu plati naknadu štete u visini od šest zarada računajući istu prema zaradi koju je tužilac kod tuženog ostvario u avgustu 2016. godine, primenom člana 191. stav 7. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući o njegovom zahtevu za vraćanje na rad pogrešno primenio materijalno pravo.

Tužiocu je otkazan ugovor o radu iz razloga propisanih članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14). Članom 180. stav 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, dok je stavom 2. propisano da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Konvencija 158. MOR-a (Međunarodna organizacija rada), u članu 7. propisuje da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se sa razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o radu, Konvenciju 158. MOR-a i utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio, kao neosnovan njegov zahtev za vraćanje na rad, jer tuženi nije ispoštovao proceduru za otkaz ugovora o radu na način kako je to propisano Zakonom o radu i Konvencijom 158. MOR-a, s obzirom da tužioca nije pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Naime, tuženi je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu doneo zbog otkaznog razloga propisanog članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu. Prema članu 180. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, što znači da se upozorenje odnosi i na razloge propisane članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, na osnovu kojih je tuženi otkazao ugovor o radu tužiocu. Ukoliko zaposlenom nije dostavljeno upozorenje, zaposlenom je uskraćeno osnovno pravo i to pravo na odbranu, odnosno izjašnjenje o tome šta mu je stavljeno na teret, a koje pravo zaposleni ima na osnovu Zakona o radu i Konvencije 158. MOR-a. Kako tužiocu nije dostavljeno upozorenje, i kako se radi o povredi procedure koja je bitno uticala na zakonitost osporenog rešenja, to se ne može prihvatiti, kao pravilan zaključak drugostepenog suda da je neosnovan zahtev tužioca za vraćanje na rad i da tužilac ima pravo na naknadu štete.

Kako je utvrđeno da tuženi nije dostavio pismeno upozorenje tužiocu u smislu člana 180. Zakona o radu, to je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito i s tim u vezi tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 416. stav 1. ZPP.

S obzirom da je tužilac uspeo u postupku po reviziji, to ima pravo na troškove revizijskog postupka, primenom člana 165. ZPP, sa kojih razloga je obavezan tuženi da tužiocu na ime sastava revizije plati 33.000,00 dinara prema važećoj AT i sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić