.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 974/2015
11.06.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u sporu po tužbi tužioca J.J. iz V.H., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i državne uprave, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4154/14 od 26. februara 2015. godine, u sednici veća održanoj dana 11. juna 2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca J.J. iz V.H., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4154/14 od 26. februara 2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 422/13 od 15. septembra 2014. godine u stavu prvom izreke tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade u visini razlike od isplaćene naknade plate i plate koju bi ostvario da je radio kao javni tužilac u Osnovom javnom tužilaštvu u Vranju, kao i razlike između isplaćene naknade koju je tužilac ostvario kod Nacionalne službe za zapošljavanje i plate koju bi ostvario kao javni tužilac u Osnovom javnom tužilaštvu u Vranju, isplati neto iznos od 2.845.035,56 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa kamatom po mesečnom dospeću. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca tako što je tužena obavezana da kod RFPIO uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 01. januara 2010. do 26. septembra 2012. godine, na račun odgovarajućih fondova po stopi i osnovici koja važi na dan uplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i duševnih bolova isplati iznos od 1.200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15. septembra 2014. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu po osnovu naknade nematerijalne štete u vidu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda pored dosuđenog iznosa od 1.200.000,00 dinara isplati razliku do iznosa od 1.700.000,00 dinara, kao i da mu na ovaj iznos isplati zakonsku zateznu kamatu od podnošenja tužbe do isplate, kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 137.537,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 4154/14 od 26. februara 2015. godine u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio navedenu presudu Osnovnog suda u Vranju u delu stava trećeg izreke kojim je tužena Republika Srbija obavezana da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 120.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. septebmra 2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, istu presudu je preinačio u preostalom delu stava trećeg izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za obavezivanje tužene na isplatu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda preko dosuđenog iznosa od 120.000,00 dinara do iznosa od 1.200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. septembra 2014. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke istu presudu ukinuo je u stavu prvom, drugom i petom izreke i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje u navedenim delovima.
Protiv presude Apelacionog suda u Nišu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, iz svih zakonom propisanih razloga.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci revizijskog rešenja, jer je zaključio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 85. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat. Odredbom člana 410. stav 2. tačka 2. navedenog zakona, propisano je da je revizija nedozvoljena, ako nije izjavljena preko punomoćnika. U konkretnom slučaju, reviziju je izjavio i potpisao lično tužilac, pa ona u smislu navedenih zakonskih odredbi nije dozvoljena.
Sa iznetog, a na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija,
Branislava Apostolović, s.r.
