.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 974/2020
04.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Irena Stanojević, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za proizvodnju čokolade, bombona i peciva „Pionir“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Angelina Andrejev, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2518/2019 od 29.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2518/2019 od 29.11.2019. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2518/2019 od 29.11.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 600/2018 od 10.06.2019. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade štete zbog neisplaećnih zarada, za period od 01.07.2013. godine do 25.12.2017. godine, isplati određene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno u stavu prvom izreke, obavezan tuženi da u korist tužioca, za navedeni period, na iznose dosuđenih zarada, nadležnim Fondovima PIO i zdravstvenog osiguranja RS uplati pripadajuće poreze i doprinose za obavezno socijalno, penzijsko-invalidsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 137.216,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 78.750,00 dinara od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 403. Zakona o parničnom postupku, kao i dopunu revizije, podnetu nakon isteka zakonom određenog roka za izjavljivanje revizije, s pozivom na odredbu člana 404. istog zakona.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.).
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi naknade štete, podneta je 20.02.2018. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 10.000,00 dinara. Podneskom od 25.02.2019. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 10.06.2019. godine. Drugostpena presuda doneta je 29.11.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 2.003.559,43 dinara, što na dan preinačenja tužbe, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 16.948,32 evra.
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Imajući u vidu da je dopuna revizije tužioca neblagovremena, jer je izjavljena nakon isteka roka od 30 dana od dana dostavljanja drugostepene presude, u smislu člana 403. stav 1. ZPP, to nema uslova za ocenu dozvoljenosti posebne revizije u smislu člana 404. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna i neophodna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
