.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 975/2015
21.01.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužioca V.P. iz P.P., koga zastupa punomoćnik Z.Ć.B., advokat iz N., protiv tuženog Privrednog društva za proizvodnju i promet pekarskih proizvoda AD Ž. iz N., ulica … br…., koga zastupa punomoćnik A.K., advokat iz N. i punomoćnik za prijem pismena advokat N.K. iz N., radi isplate razlike zarade po osnovu rada u smeni, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 19 Gž1. br.24/15 od 06.02.2015. godine, u sednici održanoj 21.01.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu 19 Gž1. br.24/15 od 06.02.2015. godine u stavu drugom, ODBIJA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Nišu 5 P1. br.4012/13 od 10.07.2014. godine u pogledu razlike zarade za period februar 2010. – jul 2010. godine, sa zateznom kamatom počev od 15- tog u narednom mesecu za naredni mesec i uplate doprinosa fondovima PIO.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu ime troškova parničnog postupka isplati 218.648,00 (dvestotineosamnaest hiljada šeststotinačetrdesetosam dinara), u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom u stavu drugom preinačena je delimično prvostepena presuda u stavu 1. izreke, pa je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tražena isplata razlike u zaradi u pogledu smenskog rada za period od 23.02.2010. godine do 31.07.2010. godine i doprinosa.
Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev radi isplate razlike zarade zbog smenskog rada po osnovu kolektivnog ugovora za period od 23.02.2010. do 31.07.2010. godine, kao i uplatu doprinosa za navedeni period, smatrajući da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.
Naime žalbeni sud smatra da tužilac u spornom periodu nije radio u tri smene, već je radio po modelu radnog vremena 12/36, odnosno da je neprekidno radio 12 sati, a 36 sati je odmarao (iskaz svedoka LJ.N. – rukovodioca tužioca), pa nema smenskog rada niti izmene smena zbog čega tužiocu za sporni period ne pripada pravo na traženu razliku zarade.
Izloženo stanovište nije pravilno.
Iz iskaza svedoka N.LJ. – upravnika u Sektoru za proizvodne poslove proizilazi da je od 23.02.2010. godine na osnovu odluke poslodavca organizovano radno vreme u dve smene za dve grupe radnika koje rade po modelu radnog vremena 12/36, (rade 12, a odmaraju se 36 sati). Rad se odvijao u noćnoj smeni od 18,00 ili 19,00 časova do 06,00 ili 07,00 časova ujutru. Po tom modelu rada tužiocu je plaćen noćni rad, ali mu nije isplaćena naknada zarade za smenski rad.
U vreme nastanka spornog odnosa Zakon o radu nije definisao smenski rad, ali je definicija sadržana u direktivi EU 2003/88/ES po kojoj je smenski rad definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujuću obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran). Direktiva nije neposredan izvor prava, ali doprinosi tumačenju prava.
Imajući u vidu da su se zaposleni na istom poslu na kojima je radio i tužilac smenjivali prema unapred utvrđenom redosledu u periodu februar – juli to je u konkretom slučaju obavljan smenski rad, što se ne može smatrati preraspodelom radnog vremena.
Činjenica obavljanja rada na izloženi način kao i visina potraživanja nije osporena, pa je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda pobijana presuda preinačena.
Na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci u stavu prvom.
Tužilac je uspeo u sporu, pa su na osnovu člana 152. i 153. ZPP priznati troškovi sadržani u obrazloženju presude žalbenog suda (206.648,00 dinara), sa dodatkom troškova na ime sastava revizije (12.000,00 dinara koliko je tužilac i tražio).
Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci u stavu drugom.
Predsednik veća-sudija
Predrag Trifunović,s.r.
