Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a na drugu bitnu povredu se revizijom se posebno ne ukazuje. U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog, raspoređen na radno mesto direktor Direkcije za proizvodnju, sa mestom rada u N., s tim što mu je mesto rada bio K. – objekat HE Đ. 2, a od N., tužiočevog tadašnjeg prebivališta, pa do mesta rada bio je organizovan prevoz. Tužilac je 25.02.2013. godine primio pismenu ponudu, sa Aneksom, za izmenu ugovorenih uslova rada za obavljanje poslova radnog mesta inženjer za kvalitet, koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, sa mestom rada u K. počev od 11.03.2013. godine. Navedeno je da se premeštaj vrši zbog potrebe procesa rada i organizacije rada, potrebe da se popuni radno mesto koje je ostalo upražnjeno premeštajem ranijeg izvršioca na druge poslove, kao i kvalitetnim i potpunim izvršavanjem obaveza u vezi sa uvođenjem i održavanjem svih sistema kvaliteta u PD HE Đ.. Tužiocu je ostavljen rok od osam dana za izjašnjenje uz naznaku da ukoliko se ne izjasni u navedenom roku smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključenje Aneksa ugovora o radu, te da ukoliko se ne izjasni, odnosno ne potpiše Aneks ugovora, da će mu biti otkazan ugovor o radu saglasno odredbi člana 179. tačka 7. Zakona o radu. Tužilac je poučen da zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost zaključenog Aneksa ugovora o radu ukoliko prihvati ponudu i zaključi ponuđeni aneks, i to u roku od 90 dana od dana zaključenja Aneksa. Tužilac se pismeno izjasnio 26.02.2013. godine da ne prihvata ponudu. Osporenim rešenjem, otkazan mu je ugovor o radu sa danom prestanka radnog odnosa 15.03.2013. godine iz razloga što je odbio da zaključi ponuđeni Aneks ugovora o radu. Utvrđeno je da je razdaljina od K., gde je tužilac obavljao rad, do ponuđenog mesta rada K., manja od 50 kilometara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su kao neosnovan odbili tužbeni zahtev, i zaključili da je tužiocu zakonito prestao radni odnos kod tuženog.

Iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da je tužiocu ponuđeno zaključenje Aneksa ugovora o radu, radi izmene ugovorenih uslova rada što predstavlja ovlašćenje poslodavca iz člana 171. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...). Ponuda je data u skladu sa članom 173. istog zakona koji, stavom prvim, propisuje da zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada pod uslovom da je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela, ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u kome se premešta na rad manja od 50 kilometara, a organizovan je redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena je naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Van navedenih slučajeva, zaposleni, prema stavu drugom navedenog člana, može da bude premešten u drugo mesto rada samo uz svoj pristanak.

Imajući u vidu navedeno, a kod činjenice da je udaljenost od mesta u kome je tužilac radio, do mesta u koje je premešten na rad manja od 50 kilometara, te da postoji organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremen dolazak na rad i povratak sa rada, tužilac je svojim odbijanjem da potpiše ponuđeni Aneks ugovora o radu aktivirao osnov iz člana 179. tačka 7. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu. Stoga je, suprotno navodima revizije, osporeno rešenje zakonito jer je doneto u skladu sa navedenim odredbama Zakona o radu.

Imajući u vidu sadržinu odredbe člana 173. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, bez uticaja na drugačiju odluku je okolnost da je tužilac 04.03.2013. godine prijavio promenu prebivališta na Beograd.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.