Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca Ž.G. iz B., čiji je punomoćnik D.B., advokat iz Š., protiv tuženog Ž. S. DOO, Ogranak Š. iz Š., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2028/14 od 19.01.2015. godine, u sednici održanoj 29.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2028/14 od 19.01.2015. godine i Osnovnog suda u Šapcu P1 356/13 od 29.05.2014. godine, u stavovima prvom i petom izreke i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P1 356/13 od 29.05.2014. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj 154 od 21.09.2014. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom pa je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene fizičke bolove u iznosu od 42.000,00 dinara i za pretrpljeni strah u iznosu od 21.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.05.2014. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za veće potraživanje od dosuđenog pa do traženih iznosa naknade nematerijalne štete. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da mu tužena prizna sva prava koja mu pripadaju nakon vraćanja na rad. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 334.564,00 dinara a odbijen je zahtev za naknadu troškova postupka preko dosuđenog iznosa.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2028/14 od 19.01.2015. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu (stav 1. izreke) i u delu odluke o troškovima parničnog postupka (stav 5. izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog i obavljaio je poslove vagara po osnovu ugovora o radu od 01.10.2007. godine, a Aneksom ugovora o radu od 18.11.2007. godine raspoređen je radno mesto „vagar čuvar“. Tuženi je smanjio broj izvršilaca na poslovima ovog radnog mesta sa 13 na 11. U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i reprezentativnim sindikatom dana 28.08.20009. godine, doneo je Program rešavanja viška zaposlenih, koji sadrži kriterijume za ocenjivanje zaposlenih. Rešenjem tuženog od 21.09.2009. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom i isplaćena mu je otpremnina. Neposredni rukovodilac odeljenja je izvršio ocenjivanje, pa su tužilac i još jedan radnik (od 13), po kriterijumima poznavanja posla i sposobnosti učenja, dobili niže ocene od drugih zaposlenih u sektoru. Tužilac je pretrpeo povredu na radu kod tuženog 06.08. 2009. godine, pa mu je presudom u ovom sporu dosuđena naknada nematerijalne štete i u tom delu je presuda pravnosnažna.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da tuženi nije pravilno izvršio ocenjivanje rada tužioca, jer je primena kriterijuma izvršena od strane rukovodioca sektora koji je bio rukovodilac tužiocu samo nekoliko meseci. Dakle, ocenjivanje nije izvršilo lice koje je bilo neposredni rukovodilac tužiocu u periodu od 2005. do juna 2009. godine. Po kriterijumu stručnosti i sposobnosti, po oceni suda, tužilac je dobio nižu ocenu od ostalih zaposlenih lica, jer je imao zdravstvenih teškoća, pa kako tuženi nije pravilno primenio kriterijume koji su sastavni deo Programa rešavanja viška zaposlenih, rešenje o otkazu ugovora o radu je poništeno kao nezakonito.

Revizijom tuženog se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema odredbi člana 155. stav 1. Zakona o radu, program rešavanja viška zaposlenih sadrži: razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih; ukupan broj zaposleih kod poslodavca; broj, lična svojstva i poslove zaposlenih koji su višak; kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih; sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja zaposlenih i rok u kome će biti otkazan ugovor o radu. Kriterijume za određivanje viška zaposlenih primenjuje poslodavac, individualnim vrednovanjem i međusobnim upoređivanjem svih zaposlenih pod istim uslovima.

U sudskom postupku se utvrđuje da li je poslodavac pravilno primenio propisane kriterijume u odnosu na sve zaposlene. Neposredna primena kriterijuma kroz ocenjivanje zaposlenih, na način i u postupku predviđenom u usvojenom programu, autonomno je pravo poslodavca, iz čega proizlazi da se takvom ocenom ne bavi sud u parnicama iz radnih odnosa. U konkretnoj situaciji je bilo nužno da sud utvrdi da li su svi kriterijumi bili primenjeni pod istim uslovima prema tužiocu kao i prema drugim zaposlenima koji su radili na istim poslovima kod tuženog, zatim da li je ocenjivanje zaposlenih od strane poslodavca izvršeno u skladu sa usvojenim Programom i da li je tužilac eventualno ulagao prigovor na pojedinačne ocene i na zbirnu ocenu, što je u skladu sa članom 155. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, a što u nižestepenim presudama nije ispitivano. Iz navedenih razloga, obe presude su ukinute.

Odluka o troškovima postupka je ukinuta jer zavisi od ishoda spora, što je u skladu sa odredbama čl.153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će ceniti iznete primedbe i doneti zakonitu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Milomir Nikolić,s.r.