Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud kao revizijski pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ukazuje na povrede postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe, što saglasno članu 407. stav 1. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima vozača tramvaja, da bi mu osporenim rešenjem bio otkazan ugovor o radu, jer je ... godine, obavljajući ove poslove, skrivio saobraćajnu nezgodu u kojoj je došlo do povređivanja jednog putnika, samog tužioca i nastanka materijalne štete, što sve predstavlja povredu radne obaveze predviđene ugovorom o radu. Ocenjujući istinitost činjenica na kojima je zasnovano osporeno rešenje, utvrđeno je da je tužilac navedenom prilikom postupao suprotno članu 94. Pravilnika o obavezama saobraćajnog osoblja od 21.01.2004. godine, jer se kritičnom prilikom kretao nedozvoljenom brzinom od 40 km/čas, zbog čega je došlo do izkliznuća oba štela tramvaja u levu stranu i udarca u zid trafo stanice, a potom u kapiju preduzeća „BB“. Osim toga, tužilac nije vizuelno i blagovremeno uočio pravilnost položaja skretnice, kako bi istu otvorio za željeni pravac kretanja. Tužilac je prema izveštaju o mesečnom rasporedu rada za mesec jun 2012. godine (nezgoda se dogodila .... godine), imao raspored rada prema planu i programu, nije imao prekovremenih sati, imao je zakonom predviđen dnevni odmor i pauzu između dve smene, a nije obavestio neposrednog rukovodioca u smislu Zakona o bezbednosti saobraćaja da je premoren zbog dugotrajne vožnje, iscrpljenosti ili velike vrućine, pre nego što je otpočeo sa upravljanjem tramvaja ili u toku same vožnje.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, dajući za takvu odluku razloge koje prihvata i ovaj sud.

Naime, odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ...) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, između ostalog i ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Odredbom člana 94. Pravilnika o obavezama saobraćajnog osoblja u Gradskom saobraćajnom preduzeću br. 747 od 21.01.2004. godine, propisano je da je vozač tramvaja obavezan da neposredno pri nailasku na skretnicu vizuelno uoči pravilnost položaja skretnice u odnosu na željeni pravac kretanja, te da je pri prelasku preko skretnice i ukrštanja maksimalno dozvoljena brzina 10 km na čas.

Imajući u vidu navedene odredbe u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak sudova da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze predviđene ugovorom o radu, što predstavlja otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. U vezi navoda revizije kojima se ukazuje na propuste u proceduri davanja otkaza u pogledu nedostatka predloga neposrednih rukovodilaca tužioca da se ponašanje tužioca sankcioniše na ovaj način, pravilan je zaključak, odnosno stav sudova da ovlašćeno lice koje kod poslodavca odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, prilikom odlučivanja nije vezan predlogom podnosioca prijave u pogledu donošenja mera zbog povrede radne obaveze, kao što se ni sud ne može baviti celishodnošću izrečene mere, jer je to u isključivoj nadležnosti poslodavca. Uvodne odredbe člana 179. Zakona o radu, upravo na to i ukazuju, da odluka o otkazu ugovora o radu zaposlenom, zavisi od poslodavca, kako se to navodi i u reviziji.

Sud je cenio i ostale navode revizije tužioca, kojima se u suštini ponavljaju žalbeni navodi i nalazi da su isti od strane drugostepenog suda potpuno i pravilno ocenjeni.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić