U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa privremeni staratelj Ognjen Otović, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za održavanje i obezbeđivanje objekata, imovine i druge usluge „Telus“ A.D. Beograd, čiji je punomoćnik Vojislav Jovanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1944/18 od 07.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 10.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1944/18 od 07.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 366/2014 od 17.10.2017. godine stavom prvim izreke poništeno je rešenje tuženog br. 1149 od 26.02.2014. godine kao nezakonito. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca kojim je traženo da se tuženi obaveže tuženi da ga vrati na rad. Stavom trećim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu, za period od 07.03.2014. godine do 20.04.2016. godine, na ime naknade štete – izgubljene zarade, isplati pojedinačno navedene mesečne iznose u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, dok je tužbeni zahtev od dosuđenog iznosa za period počev od aprila 2016. godine zaključno sa decembrom 2016. godine, za iznose navedene u izreci, odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 103.766,58 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1944/18 od 07.03.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog sudau Kraljevu P1 366/2014 od 17.10.2017. godine u stavu prvom, drugom, u usvajajućem delu stava trećeg izreke, kao i u stavu četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima ... („... V stepena“) po ugovoru o radu od 21.04.2005. godine sa aneksom ugovora od 24.02.2011. godine. Rešenjem tuženog br. ... od 26.02.2014. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline i radni odnos mu je prestao danom dostavljanja rešenja, a sa osiguranja je odjavljen 06.03.2014. godine. Prema obrazloženju rešenja, tužilac je tokom januara 2014. godine poslove obavljao nesavesno, nemarno i neprofesionalno, jer se nedolično ponašao prema zaposlenima kod korisnika usluga obezbeđenja, strankama u objektu i prema kolegama zaposlenim kod tuženog. Telekom Srbija AD, kao korisnik usluga, dana 23.01.2014. godine podneo je pritužbu na tužiočev rad zbog toga neprofesionalnog ponašanja u toku januara 2014. godine, jer se u više navrata svađao sa zaposlenima i strankama, upućujući im i uvrede. Kontrolom tužiočevog rada utvrđeno je da su primedbe iz Telekom Srbija AD bile opravdane, jer tužilac nije obavljao svoju radnu dužnost u skladu sa Upustvom za rad zaposlenih na poslovima neposredne fizičke zaštite (Uputstvo br.6 od 01.09.2017. godine). Dana 08.01.2014. godine, zatečen je na poslu bez obavezne uniforme, koju je zadužio kod poslodavca, pa je umesto službenih cipela nosio svoje čizme, a na sebi je imao privatnu kožnu jaknu. Istog dana na zahtev rukovodioca, odbio je da potpiše izveštaj o kontroli i da da izjavu povodom učinjene povrede, a prilikom druge kontrole - 23.01.2014. godine, ponovo je zatečen bez kompletne uniforme. Tužilac je na taj način, po oceni poslodavca, izvršio više povreda radnih obaveza: nesavesno i nemarno izvršavanje radnih i drugih obaveza; nedolično ponašanje; očigledno nesavesno obavljanje poslova i rad u suprotnosti sa radnom etikom; postupanje protivno uputstvima i procedurama; nemarno obavljanje poverenih radnih zadataka i nepristojnost prema klijentima; flagrantno narušavanje ugleda poslodavca kod korisnika Telekom Srbija AD i njegovih klijenata. Pre otkaza ugovora o radu tužilac je upozoren na razloge na koje se nije izjasnio.

Tužilac je tokom trajanja radnog odnosa kod tuženog, kao ..., bio podvrgnut lekarskim pregledima 04.02.2011. godine, 01.08.2012. godine i 06.09.2013. godine. Prema prvom izveštaju tužilac je zdravstveno sposoban za rad na radnom mestu ... sa ... . U drugom izveštaju je data ocena da je tužilac zdravstveno sposoban za rad, uz posebnu naznaku da je zdravstvena kontrola potrebna za jednu godinu, dok je u trećem izveštaju data ocena da je tužilac zdravstveno sposoban za rad bez ..., sa posebnom naznakom da je za šest meseci potrebna kontrola.

U toku ovog spora, protiv tužioca je pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je učinio krivično delo ometanje pravde na štetu advokata tuženog i sudija Osnovnog suda u Kraljevu i krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Tužiocu je određen pritvor počev od 20.04.2016. godine i ekspertski tim Specijalne zatvorske bolnice – 20.06.2016. godine je ocenio da je tužilac osoba sa paranoidnim poremećajem ličnosti i boluje od perzistentnog poremećaja sa sumanutošću. Simptomi duševne bolesti detaljno navedeni u nalazu, bili su prisutni i u vreme izvršenja krivičnog dela koje je tužiocu stavljeno na teret. Tužiočeve sposobnosti da shvati značaj dela, kao i mogućnosti da upravlja svojim postupcima u vreme radnje krivičnog dela su isključene. Predlog ekspertskog tima je da se tužiocu izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, s obzirom na ozbiljnu opasnost da ponovi slična ili teža krivična dela. Tužiocu je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, s tim što će se ova mera obustaviti kada se utvrdi da je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem učinioca u zdravstvenoj ustanovi. Tužilac je 25.05.2016. godine stupio u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu na izvršenje izrečene mere bezbednosti.

Iz nalaza i mišljenja komisije lekara – veštaka Specijalne bolnice u Beogradu je 26.04.2017. godine, koji je dat u ovom sporu, sud je ocenio da zbog duševnog oboljenja, tužilac nije mogao da shvati značaj radnje povrede radne obaveza i discipline i posledice koji su dovele do otkaza ugovora o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito, s obzirom da nisu nisu bili ispunjeni uslovi za primenu otkaznih razloga iz člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu. Prema navedenim odredbama zakona poslovadac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2.) i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu pripisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3). Uslovi za primenu otkaznih razloga disciplinskog karaktera postoje ako je zaposleni u vreme izvršenja povrede radne obaveze sposoban da rasuđuje i da upravlja svojim radnjima, dok narušavanje radne discipline mora da prati svest o nedisciplini (element svesti i voljni element). Ukoliko zaposleni u vreme izvršenja povrede radne obaveze i discipline nije bio sposoban da rasuđuje i odlučuje o svojim postupcima, njegova odgovornost je isključena.

U vreme nastanka i trajanja povreda radnih obaveza, kao i ponašanja koje je manifestovao u januaru 2014. godine, tužilac nije mogao da shvati značaj svojih dela i da upravlja svojim postupcima, što je utvrđeno iz nalaza i mišljenja veštaka psihijatara. Imajući u vidu da u vreme izvršenja povrede radnih obaveza i ispoljenog ponašanja koje predstavlja povredu radne discipline, tužilac nije bio sposoban da rasuđuje i odlučuje o svojim postupcima, tužilac nije mogao biti proglašen krivim za nesavestan, nemaran rad i odgovornim za ponašanje suprotno internim aktima i procedurama poslodavca. Stoga su sudovi pravilno poništili rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu.

Odluke sudova su zasnivane na nalazu i mišljenju koje je stručni tim lekara psihijatara dao u ovoj parnici, a isto mišljenje je dato i u krivičnom postupku koji je protiv tužioca paralelno vođen. Uračunljivost zaposlenog se pretpostavlja, ali ova pretpostavka je oboriva, pa je u toku postupka razjašnjen psihički status tužioca u vreme izvršenih povreda i utvrđeno da tužilac nije bio sposoban da rasuđuje i upravlja svojim postupcima. Stoga je bez uticaja okolnost što je tuženi u momentu donošenja osporenog rešenja imao potpuno suprotna saznanja o zdravstvenom stanju tužioca.

Pravilna je ocena nižestepnih sudova da je zahtev tužioca za vraćanje na rad neosnovan, primenom odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, prema kojoj ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, odlučiće da se zaposleni vrati na rad ako zaposleni to zahteva. Međutim, tužiocu je u toku spora izrečena mera bezbednosti obaveznog prihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi u trajanju dužem od šest meseci (dok traje potreba za lečenjem), na osnovu čega je nastao otkazni razlog iz člana 176. tačka 4. Zakona o radu. Upravo ova okolnost isključuje obavezu poslodavca da zaposlenog reintegriše u radni odnos, čak i kada sud u istoj parnici utvrdi da mu je radni odnos nezakonito prestao. Kao posledica nezakonitog otkaza, tužiocu pripada pravo na naknadi štetu – izgubljenu zaradu, saglasno članu 191. st. 2. i 3. Zakona o radu, za period od 07.03.2014. godine do 20.04.2016. godine u nespornoj visini prema podacima koje je dostavio tuženi, budući da je tužilac odjavljen sa osiguranja 06.03.2014. godine, a da mu je pritvor određen od 20.04.2016. godine.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić