Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 03.12.2012. godine zasnovala radni odnos na određeno vreme, za poslove „rukovodilac službe računovodstva i finansija“, do povratka sa izborne funkcije stalno zaposlenog. Nakon toga tužilja je sa tuženom zaključila više ugovora o radu na određeno vreme počev od 13.09.2013. godine do 30.06.2016. godine i to: dana 13.09.2013. godine za period od 13.09.2013. godine do 13.11.2013. godine za poslove finansijski knjigovođa; dana 12.11.2013. godine za period od 14.11.2013. godine do 14.02.2014. godine za poslove finansijski knjigovođa; dana 07.02.2014. godine za period od 15.02.2014. godine do 05.05.2014. godine za poslove finansijski knjigovođa; dana 29.04.2014. godine za period od 06.05.2014. godine do 06.11.2014. godine za poslove likvidator; dana 03.11.2014. godine za period od 07.11.2014. godine do 06.11.2016. godine za poslove likvidator, koji je izmenjen aneksom od 15.05.2015. godine u delu poslova koje tužilja obavlja tako da je raspoređena da obavlja poslove – šef sektora za sigurnost i održavanje. U periodu važenja navedenog ugovora tužilja je potpisala ugovor o radu 08.11.2015. godine za period od 08.11.2015. godine do 31.12.2015. godine za poslove likvidator i ugovor o radu u decembru 2015. godine za period od 01.01.2016. godine do 30.06.2016. godine za poslove likvidator. Nakon isteka ugovorenog roka rada po poslednjem ugovoru tužena je donela rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji 20.07.2016. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos sa tužiljom. Tužena, nakon isteka ugovorenog roka radnog angažovanja tužilje nije dobila saglasnost lokalne samouprave za finansiranje i radno angažovanje zaposlenih niti za rad na određeno vreme, kao ni za rad na neodređeno vreme.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene i da je tužena vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, iz razloga što je u spornom periodu na snazi bio Zakon o budžetskom sistemu kojim je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta i koji je lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu, kojima su propisani uslovi za preobražaj radnog odnosa. Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa od 20.03.2016. godine, jer je smatrao da nije istekao rok na koji je ugovor o radu na određeno vreme bio zaključen, dok je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u ovom delu i odbio kao neosnovan ovaj tužbeni zahtev tužilje. Ovo jer je smatrao da je tužilja potpisala ugovor o radu 03.11.2014. godine za period od 07.11.2014. godine do 06.11.2016. godine za poslove likvidator, a koji je izmenjen aneksom od 15.05.2015. godine u delu poslova koje tužilja obavlja tako da je raspoređena da obavlja poslove – šef sektora za sigurnost i održavanje, da je u periodu važenja navedenog ugovora o radu tužilja potpisala ugovor o radu 08.11.2015. godine za period od 08.11.2015. godine do 31.12.2015. godine za poslove likvidator, kao i ugovor o radu u decembru 2015. godine za period od 01.01.2016. godine do 30.06.2016. godine za poslove likvidator, te kako je navedenim ugovorima tužilji utvrđen period rada kod tužene do 30.06.2016. godine, da je saglasno tome i doneto pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa istekom roka na koji je zasnovan radni odnos.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 37. stav 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05 ... 75/14), propisano je da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Tuženi je javno preduzeće koje saglasno članu 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS", broj 54/09... 62/13 i 63/13 - ispravka), je korisnik javnih sredstava, zbog čega se u odnosu na njega primenjuju odredbe i tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Član 27e stav 34. Zakona noveliran je kasnijim izmenama i dopunama, tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2016. godine („Službeni glasnik RS“, broj 103/2015). Članom 105. navedenog Zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Odredbe Zakona o budžetskom sistemu su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, saglasno članu 105. Zakona o budžetskom sistemu. S obziorm na to da u ovom slučaju se imaju primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu, pa kako je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je bio u primeni u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog organa Vlade, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je ovaj tužbeni zahtev tužilje neosnovan, a s tim u vezi i revizija tužilje.

Tužilja je sa tuženom zaključila više ugovora o radu na određeno vreme, pa kako je spornim rešenjem tužene od 20.07.2016. godine odlučeno da tužilji prestaje radni odnos zbog isteka roka na koji je zasnovan, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu doneto u svemu u skladu sa zakonom, zbog čega nema mesta poništaju istog i obavezi tužene da tužilju vrati na rad.

S obzirom na napred izloženo, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, sa kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić