U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogdan Lakićević, advokat iz ..., protiv tuženog BB, koga zastupa Radovin M. Čopić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1014/18 od 20.11.2018. godine, u sednici održanoj 02.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1014/18 od 20.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 151/17 od 25.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima NK radnika u periodu od 11.02.2008. godine do 06.06.2008. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu na ime manje isplaćene zarade za period od 11.02.2008. godine do 22.09.2008. godine isplati 58.835,56 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.08.2014. godine kao dana veštačenja do isplate. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da uplati za tužioca pripadajuće doprinose za PIO na najniže mesečne iznose bliže označene u tom stavu izreke, po propisima koji budu važili na dan uplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1014/18 od 20.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavovima prvom i četvrtom izreke, tako što je pod a) usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima NK radnika u periodu od 11.02.2008. godine do 06.06.2008. godine; b) tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka od 591.760,26 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. navedenog zakona, pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog stupio na rad 11.02.2008.godine bez zaključenog ugovora o radu i obavljao je poslove građevinskog radnika. Parnične stranke su dana 26.05.2008. godine, zaključile ugovor o radu na određeno vreme, za obavljanje istih poslova. Tužiocu je radni odnos prestao na osnovu sporazuma 22.09.2008. godine. Zarada za obavljeni rad isplaćivana mu je na ruke, a prilikom svake isplate on je potpisivao priznanice. Veštačenjem putem veštaka ekonomske struke utvrđena je visina razlike zarade od isplaćene do pripadajuće minimalne zarade.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio utvrđenje radnog odnosa za period od 11.02.2008. godine do 06.06.2008. godine, jer je tužilac za povredu prava – (da radi bez zaključenog ugovora o radu), saznao krajem maja meseca 2008.godine, te da mu od tada teče rok od 90 dana iz člana 195. stav 1. Zakona o radu za podnošenje tužbe za utvrđenje. Kako je tužbu podneo po isteku tog roka, prvostepeni sud je odbio zahtev za utvrđenje radnog odnosa, dok je u preostalom delu usvojio tužbeni zahtev i tuženog obavezao da tužiocu na ime naknade štete isplati razliku između isplaćene i pripadajuće minimalne zarade sa zakonskom kamatom u smislu člana 277. stav 1. ZOO, a za period od 11.02.2008. godine do 06.06.2008.godine, uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa, pravilno zaključujući da je za ocenu blagovremenosti tužbe za utvrđenje postojanja radnog odnosa, relevantan dan kada je tužiocu prestao radni odnos, jer je tada (iz radne knjižice) saznao za povredu prava (da mu za period od 11.02.2008. godine do 06.06.2008.godine nisu uplaćeni doprinosi).

Rok od 90 dana za podnošenje tužbe za zaštitu prava iz radnog odnosa, iz člana 195. Zakona o radu, počinje da teče od dana saznanja za povredu prava. Kako je tužilac nakon zaključenog sporazuma saznao za povredu prava, njegova tužba podneta 06.10.2008. godine, je blagovremena. Stoga se neosnovano revizijom ističe pogrešna primena odredbe člana 195. Zakona o radu.

Ostalim revizijskim navodima, kojim se osporava pobijana drugostepena presuda u odbijajućem delu, suštinski se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog.

Na osnovu člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić