.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 986/2015
08.07.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca: B.L., V.P., D.P. i I.P., svih iz B., čiji je zajednički punomoćnik M.Š., advokat iz N.B., protiv tuženog E.- u. i a. AD N.B., čiji je punomoćnik Đ.N., advokat iz B., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4018/14 od 11.12.2014. godine, u sednici održanoj 08.07.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4018/14 od 11.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3877/12 od 16.06.2014. godine, stavom prvim, drugim, trećim i četvrtim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca kojima su tražli da se obaveže tuženi da im na ime nesplaćenih primanja iz radnog odnosa (po više osnova i za periode bliže određene ovim stavovima izreke) plati i to tužiocu B.L. ukupno 20.920,46 USA dolara, tužiocu V.P. ukupno 19.601,54 USA dolara, tužilji D.P. ukupno 16.820,35 USA dolara i tužiocu I.P. ukupno 30.335,74 USA dolara, pa je stavom petim izreke odbijen i zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka od 3.124.500,00 dinara. Stavom šestim izreke, obavezani sutužioci da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka od 31.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4018/14 od 11.12.2014. godine, žalba tužilaca je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prva.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (”Sl.glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09, koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe i primnjuje se na osnovu člana 506. stav 1. ZPP – “Sl.glasnik RS“ broj 72/11), i našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 394. stav 2. ZPP u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (“Sl.glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.5.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužioci nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 204. ZPP, pa se dozvoljenost revizije ceni u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na tužioca B.L. je 20.920,46 USA dolara što odgovara iznosu od 17.893,01 evro, V.P. 19.601,54 USA dolara što odgovara iznosu od 16.764,95 evra, D.P. 16.820,35 USA dolara što odgovara iznosu od 14.368,23 evra i I.P. 30.335,74 USA dolara što odgovara iznosu od 25.945,78 evra,.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtevi tužilaca odnose na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora u odnosu na svakog tužioca pojedinačno ne prelazi 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 394. stav 2. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
