U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu rukovodioca Službe ... po osnovu ugovora o radu od 27.04.2017. godine. Tužilac u sklopu svog radnog mesta organizuje rad i rukovodi celokupnim radom službe izdavanjem usmenih i pismenih naloga i vodi evidenciju, odgovara za zakonitost poslovanja u svom organizacionom delu, za zakonitost poslovanja usmenog dogovaranja sa trećim licima, za neblagovremeno i neažurno obavljanje poslova iz svog delokruga rada i vrši stalnu kontrolu i upozorava zaposlene u svom organizacionom delu u skladu sa pozitivnim propisima. Tužilac je u okviru posla overavao putne naloge, popunjavao interne naloge i izdavao radne naloge koji su služili kao osnov za naplatu usluga. Radne naloge su potpisivale stranke, da je predmetni posao na licu mesta izvršen, kao i vozač koji je ujedno i opisivao vrstu posla koji je obavljen. Spornim rešenjem tuženog od 01.03.2018. godine tužiocu je otkazan Ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 2. Zakona o radu i člana 79. tačka 7., 44. i 45. Pravilnika o radu tuženog. Tužena je prethodno 05.01.2018. godine dostavila tužiocu Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu br .., na koje upozorenje se tužilac nije izjasnio niti je dostavio mišljenje sindikata. Tužiocu je, između ostalog, stavljeno na teret da je dana 12.10.2017. godine, bez avansne uplate, suprotno propisanom pravilu u cenovniku usluga tuženog, izdao putni nalog za vozilo i radni i interni radni nalog za vršenje usluge čišćenje septičke jame na ... jezeru, te da je po izvršenoj usluzi, i izjavi vozača BB, primljenom iznosu od 15.000,00 dinara, pocepao radni nalog, a u dnevniku nije evidentirao odlazak i povratak vozila i da li je usluga izvršena. Tužilac je u izjavi od 22.12.2017. godine naveo da mu je poznato da prilikom vršenja usluge naručilac mora da izvrši avansnu uplatu, te da nije takvu uplatu tražio, da je izdao putni i radni nalog od 12.10.2017. godine za vozilo iako nije izvršena avansna uplata, da mu je radni nalog vraćen i da je isti lično pocepao, kao i da je dnevnik rada o izvršenim i neizvršenim uslugama vodio do septembra, a da konkretnu uslugu nije upisao u dnevnik, kao ni ostale usluge u periodu oktobar – decembar mesec.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno odlučili kada su odbili tužbeni zahtev, pravilnom primenom materijalnog prava.

Naime, nižestepeni sudovi zaključuju da je za postojanje otkaznog razloga za sam otkaz ugovora o radu dovoljno postojanje samo jedne povrede radne obaveze. Osim povrede radne obaveze vezane za čišćenje kanalizacije na ... jezeru 12.10.2017. godine, za ostale povrede radne obaveze koje se tužiocu stavljaju na teret, nema radnje izvršenja i ne mogu se pripisati tužiocu. Međutim, povreda radne obaveze postoji u odnosu na radnu obavezu od 12.10.2017. godine. Naime, izdavanje putnog, radnog i internog naloga da se izađe na teren, suprotno pravilima propisanim cenovnikom pre izvršene avansne uplate i cepanje radnog naloga i neupisivanje izlaska na teren u dnevnik izvršenih odnosno neizvršenih usluga, tužilac je svesno izvršio povredu radne obaveze u vidu nesavesnog, odnosno nemarnog izvršenja svojih radnih obaveza i naplate mimo usluga cenovnika, što predstavlja nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza. Takvim odnosom tužioca prema svojim radnim obavezama ostvaren je uslov za otkaz ugovora o radu predviđen zakonom i opštim aktom tuženog. Pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je u zakonitoj proceduri, nakon pisanog upozorenja o postojanju otkaznih razloga, koje je tužiocu dostavljeno 05.01.2018. godine.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i razloge kojima su nižestepeni sudovi obrazložili odluku o zahtevu za poništaj Ugovora o radu, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. i 2. Zakona o radu utvrđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja.

Članom 78. stav 1. Pravilnika o radu tuženog propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni, svojom krivicom učini povredu radne obaveze, u sledećim slučajevima: 1. Neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza; 6. Netačno evidentiranje i prikazivanje radnog vremena i rezultata rada u nameri da se za sebe ili za drugog zaposlenog ostvari veća zarada kao i netačno evidentiranje i prikazivanje izvršenih usluga; 7. Naplata usluga mimo cenovnika ili ispostavljanje netačnog iznosa računa; 44. Zloupotreba radne obaveze u nameri da se za sebe ili drugog pribavi imovinska korist ili drugom nanese šteta pribavljanjem materijalne koristi, primanje mita ili poklona, osim uobičajenih reklamnih i prazničnih poslova u vezi sa radom i 45. Nanošenje znatne materijalne štete preduzeću.

Zakonom o radu i Opštim aktom tuženog – Pravilnikom o radu predviđeno je da se nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i dužnosti smatra povredom radne obaveze. Nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza postoji kada se zaposleni na radu ne ponaša onako kako iziskuju standardi uslovljeni karakterom radnog procesa u kojem učestvuje. Kod utvrđenog da je tužilac izdao putni, interni i radni nalog za izlazak na teren dana 12.10.2017. godine, suprotno propisanim pravilima pre izvršene avansne uplate, a naknadno izvršio cepanje radnog naloga i propustio da evidentira izlazak na teren u dnevnik izvršenih odnosno neizvršenih usluga, tužilac je izvršio povredu radne obaveze. Suprotno navodima revizije tužioca, po stanovištu revizijskog suda, postoji njegova krivica za učinjenu povredu radne obaveze. Zakon o radu ne vrši stepenovanje krivice zaposlenog koji učini povredu radne obaveze, pa je zato dovoljno da je ona učinjena običnom nepažnjom. Zbog toga nisu prihvatljivi navodi revizije da se utvrđeno postupanje ne može pripisati u krivicu tužiocu ili njegovoj gruboj nepažnji. Pobijano rešenje sadrži sve elemente iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 2. Zakona o radu u odnosu na način, mesto i vreme izvršenja navedene povrede radne obaveza, pa su u tom smislu neosnovani revizijski navodi o nedostacima u samom rešenju.

Revizijski navodi kojim se osporavaju povrede radnih obaveza u preostalom delu nisu od uticanja s obzirom da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je odgovornost za samo jednu od povreda radnih obaveza dovoljna da se zaposlenom otkaže ugovor o radu, a to je u konkretnom slučaju povreda radne obaveze od 12.10.2017. godine koja se tužiocu stavlja na teret.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1 ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić