U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u navodima revizije ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme, na osnovu ugovora o radu od 18.02.2009. godine, tako što je prvobitno bio raspoređen na poslove ... . Aneksom ugovora o radu, tužilac je raspoređen na poslove ... . Skupština Grada Požarevca je, kao osnivač tuženog, u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (''Službeni glasnik RS'' br. 68 od 04.08.2015. godine) donela odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samuprave Grada Požarevca za 2015. godinu br. ... od 29.02.2016. godine. Tom Odlukom je za tuženog utvrđen maksimalan broj zaposlenih od 27. U tom momentu, tuženi je imao 30 radnika zaposlenih na neodređeno vreme. Postupajući u skladu sa navedenom Odlukom, direktor tuženog je, na osnovu analize stanja predvideo smanjenje broja izvršilaca u OJ ''...'' za dva izvršioca i u OJ ''...'', u kojoj je poslove obavljao tužilac, za jednog izvršioca. Osporenim rešenjem tuženog br. ... od 01.06.2016. godine, tužiocu, kao zaposlenom na radnom mestu ... kod tuženog, dana 17.06.2016. godine, prestao je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme, zbog prestanka potrebe za njegovim radom, jer je usled ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova tog radnog mesta sa postojećim brojem od šest izvršilaca, koje poslove će ubuduće obavljati pet izvršilaca, u smislu sačinjene analize stanja u preduzeću od 07.03.2016. godine. Tuženi nije bio u mogućnosti da tužiocu obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova i osposobljavanje za rad na drugim poslovima, kao ni upućivanje na rad kod drugog poslodavca. U obrazloženju te odluke navedeni su kriterijumi po kojima je utvrđeno ko od više izvršilaca na radnom mestu ... predstavlja višak zaposlenih i to; dužina radnog staža, bračno stanje, zalaganje na radnom mestu, kao i poštovanje radne discipline. Protiv tužioca je njegov neposredni rukovodilac, BB, podnosio disciplinsku prijavu, a tužilac je takođe dva puta upozoravan zbog postojanja razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze. Takođe je protiv tužioca podneta i krivična prijava PU Grada Požarevca zbog verbalnog i fizičkog duela sa drugim zaposlenim kod tuženog, VV. Tužiocu je isplaćena otpremnina u iznosu od 89.000,00 dinara. Direktor tuženog se izjasnio da se prilikom donošenja osporenog rešenja oslonio na sugestije neposrednog rukovodioca tužioca, BB, te da je smatrao da je dovoljno da u rešenju otkaza ugovora o radu tužiocu pobroji sve kriterijume, bez potrebe da ih posebno obrazlaže, imajući u vidu da je iste kriterijume primenio i na ostale zaposlene ..., od kojih niko nije učinio povredu radne discipline, kao što je slučaj sa tužiocem.

Pravilno su nižestepeni sudovi, polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan zbog čega je usvojen, pa je poništeno, kao nezakonito, rešenje tuženog br. 264 od 01.06.2016. godine, a tuženom naloženo da tužioca vrati na rad.

Tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...54/09), čijom primenom poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, prestane potreba za obavljanjem određenog posla. Zakon o radu ne sadrži kriterijume kojih je poslodavac dužan da se pridržava pri određivanju na koje će se zaposlene odnositi prestanak potrebe za radom, već propisuje postupak koji se, u tom slučaju, primenjuje i određuje prava koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba. U ovom konkretnom slučaju, tuženi nije imao obavezu donošenja programa rešavanja viška zaposlenih, ali je analizom stanja u preduzeću utvrdio razloge za prestanak potrebe za radom jednog izvršioca na radnom mestu ... . U situaciji kada poslodavac nije u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, to mu ipak ne daje pravo da, bez određenog kriterijuma, sam odluči koji zaposleni predstavlja višak, što je ovde slučaj. Naime, u ovom konkretnom slučaju, otkaz ugovora o radu tužiocu je dat na osnovu diskrecionog ovlašćenja direktora, a bez unapred utvrđenih kriterijuma, koji su samo paušalno navedeni i bez utvrđenih činjenica o oceni rezultata rada zaposlenog kome se otkazuje ugovor o radu, ali i drugih zaposlenih koji su, u ovom slučaju, bili izloženi konkurenciji.

Navodima revizije tuženog da Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ne predviđa kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje ko od više izvršilaca na određenom radnom mestu predstavlja višak zaposlenih i da je diskreciono pravo poslodavca da primeni kriterijume koje je sam odredio, ne dovodi se u sumnju pravilnost nižestepenih odluka. To što je direktor tuženog u obrazloženju osporenog rešenja paušalno naveo kriterijume kojima se rukovodio pri odlučivanju o tome ko od više izvršilaca na radnom mestu ... predstavlja višak zaposlenih, u ovom slučaju nije bitna činjenica, jer je izostala ocena rezultata rada, kao i ocena primene predviđenih kriterijuma na sve zaposlene koji su, zajedno sa tužiocem, bili izloženi konkurenciji. Zbog toga se revizijom tuženog neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić