U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužilje dr J.Š. – M. iz N. S., čiji je punomoćnik M.I., advokat iz B., protiv tuženog F.f. U. u B., čiji je punomoćnik LJ.D., advokat iz B., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.6101/13 od 15.01.2015. godine, u sednici održanoj 28.01.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.6101/13 od 15.01.2015. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.6101/13 od 15.01.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br.8295/10 od 16.01.2013. godine, kao i zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka. Ovom prvostepenom presudom stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa 05/2-7 broj 9/219 od 05.10.2009. godine i da se tuženi obaveže da je vrati na radno mesto na kojem se nalazila pre donošenja osporenog rešenja. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 115.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, predlažući da se ista odbije, a zahtevao je naknadu troškova odgovora.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 399. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. citirane zakonske odredbe jer obrazloženje pobijane presude sadrži jasne i neprotivrečne razloge o bitnim činjenicama koji nisu u suprotnosti sa izvednim dokazima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je prvi put zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme 01.07.1988. godine na poslovima asistenta pripravnika za predmet istorija filozofije II, zatim je izabrana u zvanje asistenta 1992. godine, a reizabrana 1996. godine, ostajući kod tuženog u radnom odnosu koji joj je ugovorom o radu iz 2000. godine produžen na radnom mestu asistenta, za predmet istorija filozofije II. Dana 01.07.2004. godine zaključuje novi ugovor o radu na određeno vreme na radno mesto saradnika do okončanja konkursa za izbor u zvanje asistenta za užu naučnu oblast filozofija. Nakon toga, dana 21.10.2004. godine, tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu na određeno vreme od četiri godine za radno mesto asistenta za užu naučnu oblast filozofija, na kojem je stupila 01.11.2004. godine. Po isteku tog vremenskog perioda tužilja je sa tuženim zaključila aneks ugovora 04.11.2008. godine, kojim je zasnovala radni odnos na određeno vreme na radnom mestu asistenta počev od 05.11.2008. godine do okončanja izbora u odgovarajuće zvanje u skladu sa zaključkom dekanskog kolegijuma od 03.07.2008. godine, kako bi joj se tokom izbornog perioda omogućilo učešće u nastavi na radnom mestu asistenta. Tužilja nije konkurisala za (re)izbor asistenta na nekoliko raspisanih konkursa, a nije izabrana u zvanje docenta jer takav predlog nije podnet od strane Odeljenja za filozofiju u skladu sa odredbama Statuta fakulteta, pa je kadrovska komisija tuženog dana 26.05.2009. godine odlučila da nisu ispunjeni uslovi za izbor tužilje u zvanje docenta; zbog čega je tuženi doneo pobijano rešenje od 05.10.2009. godine o prestanku radnog odnosa tužilje po isteku vremena na koji je taj radni odnos zasnovan, na osnovu člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i to sa 19.10.2009. godine sa kojim datumom joj je zaključena radna knjižica.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, time i činjenica da tužilja nije izabrana u zvanje docenta na koje je pretendovala, a da nije konkurisala za radno mesto asistenta, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo zaključivši da je istekom vremena na koje je zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tuženog ugovorom o radu na određeno vreme od 21.10.2004. godine počev od 01.11.2004. godine (protekom četiri godine od tada) i Aneksom ovog ugovora od 04.11.2008. godine, odnosno okončanjem procedure za izbor u odgovarajuće zvanje asistenta (na koje nije konkurisala) i zvanje docenta (za koje nije izabrana) tužilji zakonito prestao radni odnos na određeno vreme donošenjem pobijanog rešenja na osnovu člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, istekom roka za koji je zasnovan ovaj radni odnos. Te da joj zato ne pripada pravo na reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Tužilja u pretežnom delu svojih revizijskih navoda zapravo osporava izveštaj Komisije Odeljenja za filozofiju o ispunjenosti uslova za radno mesto docenta na koje je pretendovala, odnosno o oceni rezultata njenih naučnih radova, smatrajući da u tom izveštaju nisu dati tačni podaci o tome. Međutim, ovim se ne dovodi u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava s obzirom da je izbor nastavnika na fakultetu, odnosno ocena ispunjenosti uslova za izbor nekog lica u zvanje nastavnika (u konkretnom slučaju docenta) u isključivoj ingerenciji tog fakulteta, u smislu odredbi Zakona o visokom obrazovanju („Sl. glasnik RS“, broj 76/05, sa izmenama) i odredbi Pravilnika fakulteta o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika. Zato sud nije merodavan da u radnom sporu ceni ispunjenost uslova za izbor tužilje koja iz zvanja saradnika – asistenta nije izabrana u više zvanje nastavnika jer je to autonomno pravo fakulteta.

U tom kontekstu je bez uticaja revizijski navod tužilje da joj je radni odnos prestao sa danom 19.10.2009. godine, sa kojim datumom joj je zaključena radna knjižica, a ne na dan donošenja pobijanog rešenja od 05.10.2009. godine jer ta činjenica ne utiče na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Pravilno je odlučeno i troškovima postupka na osnovu članova 149. stav 1. i 150. stav 2. ZPP.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne spadaju u troškove koji su potrebni radi vođenja parnice, na osnovu člana 150. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke presude na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.