.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 992/2015
16.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje V.Ž. iz M., čiji je punomoćnik S.K., advokat iz B., protiv tužene Gradske opštine Mladenovac – Opštinska uprava Gradske opštine Mladenovac, koju zastupa Javno pravobranilaštvo Gradske opštine Mladenovac, radi poništaja rešenja o neraspoređivanju i prestanku radnog odnosa i isplati izostale zarade, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 102/13 od 26.02.2015. godine, u sednici održanoj 16.03.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 102/13 od 26.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 102/13 od 26.02.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Mladenovcu P1 1353/10 od 16.10.2012. godine, kojom je, stavom prvim izreke, odbačena kao neblagovremena tužba kojom je tužilja tražila da se kao nezakonito poništi rešenje o neraspoređivanju tužilje br. III-08-120-14/2010 od 11.01.2010. godine, dok je stavom drugim izreke, odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se kao nezakonito poništi rešenje tužene br. III-08-118-2/201 od 26.02.2010. godine, kojim je tužilji prestao radni odnos, a da se tužena obaveže da tužilju vrati na rad i rasporedi je na isto ili drugo radno mesto koje odgovara njenim kvalifikacijama i radnim sposobnostima i isplati joj izostale zarade od 978.928,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom po dospelosti do isplate i izvrši obračun i uplatu pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO. Tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove postupka od 133.000,00 dinara, dok je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ranije važećeg ZPP, koji se primenjuje na osnvou člana 506. stav 1. sada važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ranijeg ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene Opštinske uprave radila na poslovima …. Rešenjem načelnika Uprave od 11.01.2010. godine, utvrđeno je da tužilja ostaje neraspoređena od 09.01.2010. godine, uz pravo na plaćeno odsustvo od 45 dana, počev od 09.01.2010. godine, radi traženja novog zaposlenja. Rešenje o neraspoređivanju uručeno je tužilji 12.01.2010. godine, sa poukom da u roku od 90 dana, protiv tog rešenja može pokrenuti sudski spor. Rešenjem istog organa od 26.02.2010. godine, tužilji je prestao radni odnos sa 28.02.2010. godine, uz utvrđeno pravo na otpremninu, saglasno članu 158. i 159.Zakona o radu, koja joj je isplaćena sa danom prestanka radnog odnosa. I u tom rešenju tužilji je data ista pravna pouka. Tužbom podnetom sudu 24.05.2010. godine, tužilja je zahtevala ocenu zakonitosti oba navedena rešenja.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su tužbu tužilje u delu zahteva za poništaj rešenja o neraspoređivanju od 11.01.2010. godine, odbacili kao neblagovremenu, a zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, odbili. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Iako je prema odredbi člana 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima(''Službeni glasnik RS''br.48/91, sa izmenama i dopunama), koji se u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave shodno primenjuje na osnovu čllana 189. Zakona o državnim službenicima (''Službeni glasnik RS'' br.79/2005) propisana dvostepenost u ostvarivanju i zaštiti prava zaposlenih u državnim organima, pobijanim rešenjem o neraspoređivanju i prestanku radnog odnosa tužilji je data pogrešna pravna pouka upućivanjem da protiv tih rešenja može pokrenuti sudski spor u roku od 90 dana, kako je to propisano za sudsku zaštitu u odnosu na zaposlene u opštem radno-pravnom režimu. Međutim, kada se radi o rešenju o neraspoređivanju, tužilja nije postupila ni u skladu sa pogrešnom pravnom poukom, već je tužbu sudu podnela po isteku roka od 90 dana, na koji način je izgubila mogućnost da se zakonitost tog rešenja ceni u pokrenutom sudskom postupku. Kako tužilja nije postupila ni po Zakonu, (član 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima), ni po pogrešnom uputstvu, nižestepeni sudovi su poštujući pravilo iz odredbe člana 200. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku,pravilno tužbu tužilje u tom delu odbacili kao neblagovremenu.
Kako je tužilja pravnosnažnim rešenjem od 11.01.2010.godine, ostala neraspoređena, njoj je zakonito na osnovu člana 65.stav 1.i 4. Zakona o radnim odnosima u državnim organima,nakon isplate otpremnine,prestao radni odnos,pa nije osnovan ni njen zahtev za vraćanje na rad, naknadu štete i uplatu doprinosa za PIO.
Tužilja u reviziji ponavlja da je rešenje o neraspoređivanju nezakonito, jer je doneto na osnovu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta koji nije stupio na pravnu snagu u vreme njegovog donošenja, pa je samim tim nezakonit i otkaz koji je usledio. Ova činjenica nije od uticaja na drugačije presuđenje,jer je tužilja propuštanjem roka za sudsku zaštitu (koji je prekluzivnog karaktera) izgubila mogućnost da se pobijano rešenje o neraspoređivanju ocenjuje u sudskom postupku. Stoga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
